„Ukoliko smo zadovoljni životom ne bismo smeli biti nezadovoljni smrću, jer oboje dolaze iz ruke jednog Gospodara.” − Mikelanđelo Buonaroti
O MIKELANĐELOVOM UMETNIČKOM DELU
Stvaranje Adama predstavlja jedan od devet prizora na najvišem delu svoda Siktinske kapele u Vatikanu, iako je bila četvrta u nizu završena je među poslednjima. Ovo remek-delo izveo je čuveni Mikelanđelo Buonaroti, poznatiji javnost kao italijanski renesansni vajar, slikar i arhitekta. Pored ovih zanimanja bavio se takođe poezijom. U nastavku predstavićemo vam pored najpoznatijeg likovnog dela i njegove pesme, u čemu je pronalazio inspiraciju da stvara i bude jedan od najpoznatijih izvrsnih umetnika za sva vremena. Stvaranje Adama je delo koje pokazuje jaku energiju kao i povezanost između dva sveta, dva tela i očinske ljubavi, takođe mnogi tvrde da je Mikelanđelo slikovito predstavio svoje viđenje rađanja novog života.
ANALIZA DELA
Analiza umetničkog dela fokusira se na međuprostor između ruku sina Božjeg i Boga. Krenućemo od simbolike same ruke i dodira. Kada hoćemo nekom da se obratimo, pokažemo emociju ili vrstu veze u kojoj smo, mi koristimo reči, ali isto tako veliku ulogu sa sobom nose i ruke. Ruke umeju da govore, stisak, dodir, kada pretimo ili pozdravljamo mi na različite načine mašemo ili ukazujemo na nekog ili nešto. Preko ruku se prenose najjače emocije, tako je Stvaranje Adama i praznina između dodira oca i sina ta koja odiše punom energijom, osećajem sigurnosti i predstavlja štit nebeskog sveta. Bog je povezan sa Adamom duhovno i emotivno, ali baš taj umalo dodir i neuhvatljivost prikazuje razliku ovozemaljskog sveta sa nebeskim. Na slici Adam je jednim delom tela privržen zemlji, a drugim naginje ka Bogu i crvenom plaštu na kome su anđeli ti koji u svom naručju nose stvaraoca sveta.
Foto: pixabay.com
O MIKELANĐELU
Kako bismo stvarali neverovatna dela uvek treba imati svoju vodilju, jednu zvezdu koja će nas voditi putem ostvarenja i večne slave. Mnogo puta smo čuli da umetnici pored jednog talenta tokom svoje karijere otkriju drugi, nekad i čitav niz. Istoričari su smatrali da je Mikelanđelo pored toga što je sebe smatrao vajarem ubrzo otkrio da gaji veliku ljubav prema poeziji, a kroz vekove se smatra da su njegova inspiracija bili Tomazo Kavalijeri i Vitorija Kolone. Njegovo seksualno opredeljenje nije bilo do kraja poznato javnosti, pa su neki smatrali da su stihovi bili posvećeni Tomazu, a neki da ih je ipak upućivao Vitoriji jer se posle njene smrti povlači u sebe i posvećuje se Bogu, pa su ga ljudi zvali i Mikelanđelo Buonaroti – Božanski.
NOĆ
Drag mi je san, al biti kamen još više,
dok vreme jada i sramote traje,
ne čut ni videt moja sreća sva je.
Stoga me ne budi: O, govori tiše!− Mikelanđelo Buonaroti
TEKST: LARA RANČIĆ
Lara Rančić je studentkinja Filozofskog fakulteta u Nišu, uživa u pisanju i to je ono što je leči. Voli plavo, talase i more. Kada je sunca sve može! Voli da analizira umetničke slike i dugo gleda u njih, tu se kriju tajne velikih umova. San joj je da otvori svoj fotografski studio i napiše knjigu.
