Kakve su ti misli, takav ti je život

Kakve su ti misli, takav ti je život

Kakve su ti misli, takav ti je život. Kako doživljavate ovu, već toliko puta ponovljenu, rečenicu? Kao pretnju, kaznu, krivicu? Ili kao uzbuđenje, radoznalost, izazov…?


 

 

JEDNA LEPA MISAO

Kako god je doživljavali, ona je prvi dokaz upravo u odbranu svoje tačnosti. Mi biramo koju etiketu stavljamo, a ta etiketa određuje dalji tok našeg života: naše emocije i naše postupke. Hajdemo da joj se onda, barem probamo, radovati. Barem da vežbamo kako to izgleda. Čak iako mislimo da se baš ničemu sada nemamo radovati. Posebno tada. Ma koliko tonuli, možemo se osvrnuti oko sebe i naći barem jednu stvar, osobu, događaj koji su nam lepi, dragi, koji nam prijaju. Eto razloga za lepu misao. Dovoljno je, apsolutno dovoljno, vraćati se na nju, da bi ona bila seme za sve ostale lepe misli.

 

 

 

Čak iako se desi da je ne možemo naći, uvek postoji neka melodija, pesma od koje nam je posebno lepo. Od koje nam se pomeri jedna pretkomora srca. Eto rešenja kad krene invazija loših misli. Provereno!

 

 

 

ŠTA AKO SE DESI ŽIVOT?

Ipak, dešava se i život. Prolazimo kroz razvod, otkaz, dete nam je bolesno. Kako, zaboga, naći nešto lepo? Kakva lepa melodija kad bi se potukli i sa Bogom, lično, da je tu ispred nas? U tim ekstremno teškim životnim trenucima, dovoljno je reći sebi da je u redu što se osećamo kako se osećamo. Dovoljno je znati da smo uvek radili sve najbolje kako smo znali, da smo uvek imali dobre namere. Znati da je apsolutno ljudski u ovim situacijama potražiti pomoć. I to su tada te lepe misli. Podržali smo sebe, ima li šta lepše od toga?

 

 

 

SVE JE STVAR VEŽBE

Sve ovo je, kao i fizičke mišiće, potrebno vežbati. Potrebno je i odmoriti se od tog vežbanja. Sve je duplo teže, jer nema ogledala u kome vidimo kako nam se mišići oblikuju, a masne naslage spadaju. Ili možda ipak ima? Upravo količina ljubavi i podrške sebi su ono što je ogledalo ovom vežbanju. Jednako sporo ide kao i prilikom izgradnje mišića, ako ne i sporije. Da, postoje osobe koje su rođene sa genetski vitkim telom. Da, postoje osobe koje su rođene sa genetski veselijim pogledom na život. To ne znači da oni nemaju neke svoje izazove, kao i da mi ostali ne možemo izgraditi te, fizičke ili mentalne, mišiće.

 

 

 

ODAKLE POČETI?

Koji je taj prvi teg koji treba podići, a i ne vidimo ga? Prepoznati misao koja se pojavila i ne suditi sebi čak iako je nešto što nam se nikako ne sviđa. I dalje pričamo sa sobom kao neko vrlo strog i zahtevan iz našeg detinjstva? Odlično, prepoznali smo, osvetleli i nismo se zbog toga iznervirali. Prihvatili smo to mirno, jer znamo da je promenjivo. Pa čak i kad smo mislili da smo taj i takav govor već izbacili iz svog sistema. Posebno tada. To je taj odraz u mentalnom ogledalu koji tražimo, kome težimo.

 

 

 

SAMO ZRNCE RADOZNALOSTI

Zrnce radoznalosti je sve što nam treba ukoliko ne verujemo da je naslov teksta baš tako lak kako zvuči. Ni skupe patike, ni skupa sportska oprema, ni članarina u sportskom klubu. Samo zrnce radoznalosti. A šta ako ne uspe? Pa ništa, tu smo gde i danas, bogatiji za dokaz da nešto ne radi.

 

 

 

A šta ako uspe? Da li možemo poverovati da je vredno iako je lako? Znaćemo samo ako probamo, ovde nema verovanja u tuđe iskustvo. Pa hajdemo onda zajedno od sad, danas, iako nije ponedeljak, početi da nabrajamo ono što je lepo u našem životu samo pola minuta. Tako lako prvo 21. dan, pa 42, pa 63. Šta bi se moglo desiti?

 

 

 

TEKST: ŽELJKA LJUBOJEVIĆ

Osećam se kao večiti student života, zovem sebe multipotencijalista i radim na ostvarenju svojih potencijala, volim strane jezike, igre rečima, čitanje, pisanje i pričanje.