Mango i Papaja je seksi sajt sa holističkim temama.

Home » Prihvatanje i prevazilaženje trauma iz detinjstva

Prihvatanje i prevazilaženje trauma iz detinjstva

Traume iz detinjstva su bilo kakvi negativni ili stresni događaji koji su nam se desili u ranim fazama životnog razvoja i mogu dosta da utiču na naše ponašanje u odrasloj dobi.

 

 


 

Primeri takvih događaja mogu biti: fizičko ili psihičko zlostavljanje, maltretiranje od strane vršnjaka, automobilske nesreće, smrt bliske osobe, razvod roditelja i još mnogo toga.

 

 

ŠTA SU TRAUME IZ DETINJSTVA

Večina nas je doživela neku vrstu traume iz detinjstva. Samo su one kod nekih osoba manje, a kod nekih veće. Takođe, ono što je jednima trauma, drugima ne predstavlja veliki problem, tako da može se reći da svako od nas doživljava situacije na različite načine i da trauma za pojedinca je i dalje trauma ma kolliko ona nama izgledala benigna.

 

 

 

POSLEDICE TRAUMA IZ DETINJSTVA
Traume iz detinjstva mogu biti posledice brojnih zdravstvenih stanja kao što su: gojaznost, dijabetes, depresija, astma, stalan osećaj povećanog straha, manjak samopouzdanja i želja za izolacijom od sveta i još mnogo toga. Ukoliko primetimo osobu koja u sebi nosi mnogo energije besa sa niskim pragom tolerancije, koja je sklona agresivnom reagovanju, vrlo je moguće da baš ta osoba nije prevazišla svoju traumu iz detinjstva. Takođe, ovakve osobe često nisu u stanju da cene sebe, odbijaju komplimente i uvereni su da nikada nisu dovoljno dobri.

 

 

Osobe koje su u strahu da iskažu svoje mišljenje takođe su možda preživeli traumu iz detinjstva koja ih čini inhibiranim kada se moraju samouvereno predstaviti u različitim situacijima. Ovakve osobe mogu imati potrebu za stalnim izvinjavanjem ili da beže od sukoba kako bi ostali neprimećeni. Možemo zaključiti da postoji mnoštvo posledica i da se sa nekim od njih susrećemo svakog dana bez svesti da iza takvog ponašanja stoji zapravo trauma iz detinjstva.

 

 

 

PRIHVATANJE TRAUME
Prvi korak ka prevazilaženju traume jeste njeno prihvatanje i svest da nam je zaista potrebna pomoć. Ukoliko smo primetili da već duže vremena stojimo u jednom mestu, pokušavajući bezuspešno da nešto promenimo. Ukoliko imamo napade panike i straha, konstantu nesigurnost i ne možemo da kontrolišemo svoje postupke vreme je da se zapitamo šta je uzrok našeg problema. Moramo znati da svaki problem ima svoje rešenje i što ga pre otkrijemo pre ćemo i doći do rešenja. Zato ne smemo gubiti vreme na bežanje od realnosti i neprihvatanje istine. Na taj način ćemo samo potiskivati naše emocije koje jednog dana mogu isplivati na površinu i izazvati mnogo više problema.

 

Iz ove kože ne možemo i hajde da se suočimo sa našim problemom. Ovo možemo uraditi samostalno, tako što ćemo identifikovati traumu iz detinjstva i prisetiti se kako smo se tada osećali, a kako se sada osećamo kada se prisetimo tog događaja. Ukoliko nam ovo ne ide od ruke drugi način je da potražimo stručnu pomoć. Odlaskom na psihoterapiju postepeno ćemo doći do ključnog problema kao i njegovog rešenja. Kada prihvatimo traumu i postanemo svesni da ona zaista postoji krećemo u postupak njenog prevazilaženja.

 

 

 

PREVAZILAŽENJE PROBLEMA
Ukoliko se odlučimo za razgovor sa psihoterapeutom gotovo sigurno ćemo prevazići naš problem. Ukoliko nismo u mogućnosti za psihoterapije potrebno je da sami nađemo način za rešavanje problema. Prvo što moramo da znamo jeste da mi nismo ono što nam se dogodilo. Mi smo pre svega kompleksna ljudska bića koja imaju mnošto svojih osobina i iskustava, kako pozitivnih tako i negativnih. Neka od tih iskustava jesu traumatska, ali nas ona ne čine u celini. Mi nismo defektni, oštećeni i bezvredni zbog toga što smo doživeli. Zapravo smo snažni borci koji su sve to preživeli. Pomak i poboljšanje će nastati kada prihvatimo sebe sa svim svojim vrlinama i manama zauzimajući zdrav odnos prema sebi. Bezuslovno prihvatanje sebe, vodi bezuslovnom prihvatanju drugih kao nesavršenih i pogrešivih i bezuslovnom prihvatanju života kao mesta koje nije pravedno i u kome se dešavaju i dobre i loše stvari. Međutim, ono što nam pruža slobodu i gradi kapacitete za sreću jeste praštanje, a da bismo to učinili moramo prihvatiti sebe, druge i život bezuslovno.

 

 

 

TEKST: IVANA IGNJATOVIĆ

Ivana Ignjatović je studentkinja treće godine Informacionih tehnologija na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku. Zaljubljenik je u kulinarstvo i uživa u isprobavanju novih recepata. Hobiji su joj i pisanje, gluma, recitovanje i web dizajn.