Vitiligo predstavlja oboljenje koje se manifestuje depigmentacijama kože, za koje se smatra da postoji genetska predispozicija. Javlja se kod jedan do dva odsto populacije, nezavisno od rase, godina i pola. Tipične promene kod vitiliga su tačkaste ili mrlje bele boje u obliku krugova, ređe linearne. Nekada počinju kao manje promene pa se lagano šire, u periodu od nekoliko meseci. Pojavljuju se najviše oko prirodnih otvora (očiju, usta, analnog otvora), genitalno, na prstima, laktovima i kolenima. Vitiligo se sve češće posmatra kao autoimuno oboljenje.
UZROCI VITILIGA
Još uvek nije tačno poznato šta uzrokuje vitiligo, ali se pretpostavlja da su to autoimuni faktori. Često može da se javi sa drugim bolestima kao što su dijabetes, bolesti štitne žlezde, Adisonova bolest… Pošto poreklo bolesti još uvek nije u potpunosti poznato, sumnja se da su sledeće stvari uzročnici vitiliga: poremećaj imunološkog sistema kada organizam greškom napada svoja tkiva, nasledni faktor, opekotine od Sunca ili kontakt kože sa nekim hemikalijama, problemi sa metabolizmom ili endokrinim žlezdama.
VRSTE VITILIGA
Fleke na koži se kod svakog javljaju drugačije. Veće ili manje, različitih oblika. U odnosu na to koliko je proširen po koži, razlikuju se dve vrste: segmentirani vitiligo se javlja na jednoj strani ili jednom delu tela, poput ruke ili noge. Nije simetričan, pa se ista fleka ne javlja u oba dela tela (na primer, i na desnom i na levom kolenu) i predstavlja ređi oblik. Kod nesegmentarni vitiligo se fleke simetrično pojavljuju na obe strane tela. Ovo je češća vrsta vitiliga. Pored ove dve vrste, postoji i univerzalni vitiligo, koji se javlja kada depigmentacija utiče na gotovo sva područja tela.
DIJAGNOZA
Dijagnoza vitiliga se postavlja kliničkim pregledom dermatologa. Važno je znati da nisu sve bele fleke vitiligo. Kod vitiliga se preporučuje kontrola sledećih laboratorijskih nalaza: hormona i antitela na štitnu žlezdu, određivanje šećera u krvi, kao i kompletna krvna slika. Lekar može da postavi pitanje da li pacijent ima članove porodice koji imaju vitiligo, jer osobe češće dobijaju vitiligo ukoliko ga neko u porodici već ima.
KAKO SE LEČI
Postoje lekovi koji pomažu da se pigment vrati, a još uvek nije razvijen tretman koji bi u potpunosti sprečio razvoj novih promena na koži. Fototerapija (poznatija kao PUVA) je takođe blagotvorna. Izlaganje dugotalasnim ultraljubičastim zracima u kombinaciji sa određenim lekovima dala je dobre rezultate. Površine bez pigmenta su osetljivije od ostalih delova na koži, pa se preporučuje dodatna zaštita od Sunca na tim mestima, jer brzo i lako pocrvene. Takođe, ne treba zaboraviti na važnost vitamina D zbog manje izloženosti suncu.
VITILIGO U SVETU MODE
Prelepa i talentovana Šantel Braun Jang, poznatija pod nadimkom Vini Harlou je dvadesetsedmogodišnja maneknka iz Kanade. Vini je jako popularna u svetu mode jer se njen izgled razlikuje od ostalih. Vitiligo je čini posebnom. Ona samouvereno pozira pred kamerama, i daje do znanja mladim osoba da se ne treba stideti svog izgleda, već suprotno, treba se ponositi njime. Iako je u mlađim danima slušala razne uvredljive komentare od svojih vršnjaka poput zebra ili krava, Vini je danas jedna od najpoznatijih modela i ne obazire se na negativne komentare na račun njenog izgleda. Ona savetuje da treba da volimo sebe baš takve kakvi jesmo.
TEKST: EMILIJA TRAJKOVIĆ
Emilija Trajković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Pažnju joj privlače sitnice koje drugi ne vide, voli psihološki aspekt sagledavanja problema. Uživa u čitanju uz šoljicu čaja.