Koliko je cenzura realna pretnja dijalogu kao suštini demokratije? Ima li opravdanja i pošteđenih? Ko je bliži istini – Aristotel ili Orvel? Da li se istorija ponavlja, da li je otkazana ili nam je stigla budućnost od koje smo bežali?
OSTRAKON – OBRAČUN SA NEISTOMIŠLJENICIMA
U staroj Grčkoj je postojao mehanizam obračuna sa političkim neistomišljenicima pod nazivom ostrakizam. Kolevka demokratije je nastojala da očuva svoju tekovinu nasuprot tiraniji, oslanjajući se na snagu naroda. Sazivanjem eklesija (pandan Narodnoj skupštini) građanstvo je imalo priliku da iznese svoj stav o važnim temama i pitanjima, kao i da označi osobu koja predstavlja pretnju demokratskom poretku.
Princip je bio sledeći: na komadima crepa (ostrakon) prisutni bi ispisivali ime onoga za koga smatraju da bi trebalo da bude proteran iz Atine. Izglasani bi bio upućen na decenijsko izgnanstvo, nakon čega je mogao da nastavi da koristi svoja građanska prava i stečenu imovinu.
DVA I PO MILENIJUMA KASNIJE…
Široka rasprostranjenost interneta dovela je do promena u komunikacionim paradigmama. Danas je moguće ostvariti kontakt sa bilo kim na svetu ko ima pristup internetu. Shodno tome, društvene mreže predstavljaju svojevrsnu rekreaciju starogrčkih eklesija. Mantranjem da se svačije mišljenje se računa, svako može postati deo rasprave i učestvovati u opštoj debati.
ŠTA JE KULTURA OTKAZIVANJA?
Reaktivna priroda postmodernističkog društva doprinela je stvaranju novog, sve zastupljenijeg društvenog fenomena, prisutnog od 2014. godine. Kultura otkazivanja (engl. cancel culture) predstavlja proces uklanjanja pojedinaca ili organizacija iz javnog prostora (najčešće javnih ličnosti i velikih brendova) čiji stavovi, potezi i ponašanje bivaju označeni kao neprihvatljivi.
Jedna od glavnih karakteristika ovog fenomena je njegova povezanost sa internetom. Velika brzina širenja informacija, kojoj mediji zdušno pomažu, potpomogla je i omasovljenje ovog fenomena. Kensl kultura se javlja kao rezultat društvenih napora da se dodeli kazna za – stvarno ili fiktivno – kršenje društvenih vrednosti i normi. Ovakav oblik korekcije društvenog ponašanja predstavlja vaninstitucionalne mere i mehanizme presuđivanja. To predstavlja još jednu indikaciju da su svetska demokratija i vrli novi svet u krizi.
Usled toga, članovi društva preuzimaju ulogu sudije i izriču kaznu za neprimereno ponašanje, nepoverljivi prema
institucijama. Budući da se osuda javnosti na ovakav način odvija na internetu, dolazi do izopštavanja i isključivanja osobe ili organizacije iz javnog života na internetu.
PROBLEM TERMINOLOGIJE
Nejasna i nedovoljno definisana terminologija i dalje prati ovaj fenomen. Primetno je da je ovakav oblik javne osude derivat postmodernističkog društva. Zamagljena slika stvarnosti stvara privid usled koga gotovo da ne postoji mogućnost debate i odbrane.
Efekte omasovljavanja osude na internetu su mogli da osete brojni brendovi i poznate ličnosti, usled čega se ističe i činjenica da nije bilo prostora za njihovu stranu priče. Time se direktno ugrožava pravo na slobodu govora, mišljenje i odbranu. Isključivost osude je takođe za osudu. Ili nije?
KO JE NA UDARU?
Efekte kulture otkazivanja su na svojoj koži mogli da osete domaći i strani: muzički izvođači, jutjuberi, stend ap komičari, brendovi, firme, organizacije… Optužbe se, u najvećem broju slučajeva, zasnivaju na aspektima poput rasizma i sličnih oblika netolerancije, seksizma i homofobije, te bilo kog (srodnog) oblika diskriminacije.
Manifestacija se vrši kroz pozive na bojkot i proteste protiv nečijeg lika i dela ili proizvoda i usluga, a usled javne osude dolazi do negativnog publiciteta. To najčešće dovodi do raskida (bogatih) sponzorskih ugovora, koji predstavljaju jedan od glavnih izvora prihoda. Sledstveno tome, osobi i organizacijama biva ugroženo pravo na rad i samim tim – ostvarivanje prihoda.
ZA I PROTIV
Haotični svet obiluje haotičnim ishodima i brojnim mišljenjima. Postoje oprečni stavovi po pitanju kulture otkazivanja. Deo kritičara smatra da ovakav način javne osude može biti surov i preteran, usled čega izostaje pošteno suđenje. Prebrzom osudom izostaje dijalog, čime se guši sloboda govora i gotovo isključuje mogućnost promene krajnjih ishoda.
Suprotno tome, pristalice ovog talasa ističu važnost prihvatanja odgovornosti za postupke i podizanja svesti o sprečavanju negativnih uticaja – kako kažu – štetnih stavova i postupaka. Jedna od glavnih premisa zagovornika kulture otkazivanja je i zalaganje za jednakost i ravnopravnost. Kao i po pitanju većine društvenih fenomena, ni efekti kulture otkazivanja nisu do kraja definisani. Polivalentni stavovi po ovom pitanju otvaraju vrata novim debatama koje bi mogle da ponude bolja rešenja u budućnosti.
TEKST: DANIJEL SAVIĆ
Danijel Savić je apsolvent Fakulteta savremenih umetnosti. Voli umetnost, jer asocira na slobodu. Zanimaju ga priče i fotografija i nada se da će ih objaviti jednog dana. I priče i fotografije. U idealnom svetu piše, režira i igra u filmovima.
