Asteroidi su od pamtiveka predstavljali potencijalnu pretnju po Zemlju. S vremena na vreme, ovo svemirsko kamenje se opasno približava našem svetu, kao što je to bio slučaj pre 66 miliona godina kada je asteroid zbrisao dinosauruse sa lica zemlje. Međutim, naučnici sada testiraju savremenu metodu koja bi mogla da spasi našu planetu od potencijalnih opasnosti u budućnosti.
PROMENA PUTANJE ASTEROIDA
Na jesen 2022. godine, NASA-ina svemirska letelica pod nazivom Double Asteroid Redirection Test (skraćeno – DART), udaraila je u omanji asteroid pod nazivom Dimorfos (Dimorphos). Ovaj namerni udar je deo eksperimenta čiji je cilj promena putanja asteroida. Ako se u budućnosti sazna za opasan asteroid koji se kreće u pravcu Zemlje i preti da se sudari s njom, ista tehnika bi mogla da se primeni, kako bi se izmenila njegova putanja i sprečila katastrofa.
ZAŠTITA OD OPASNOSTI
DART je lansiran u novembru 2021. godine s ciljem da se sudari sa Dimorfosom, malim asteroidom veličine oko 160 metara koji kruži oko većeg asteroida Didimosa. Nakon skoro godinu dana, DART je stigao do asteroida i snimio detaljne slike pre nego što je izvršio samodestruktivni udar u ovoj asteroid. Inženjeri su prestali da primaju signale od letelice, koja je oko 11 miliona kilometara bila udaljena od Zemlje.
Ovaj događaj je označio početak nove ere. Čovečanstvo je ovime pokazalo da ima potencijalnu sposobnost zaštite od opasnih udara asteroida, kako je istakla Lori Glejz, direktorka NASA-inog odeljenja za planetarnu nauku. Udaranje DART-a u asteroid s brzinom od oko 23 000 kilometara na čas, rezultiralo je promenom orbite Dimorfosa. Cilj DART-a bio je da uspori putanju asteroida
kako bi se testirala tehnika preusmeravanja.
PROMENA ORBITALNOG PERIODA
Slike sudara su snimljene od strane italijanske svemirske letelice – LICIACube. Naučnici detaljno proučavaju Dimorfos s teleskopima kako bi utvrdili koliko se njegova orbita izmenila i koliko materijala je izbačeno posle udara. Po istraživanju instituta SETI, utvređeno je da je asteroid izgubio oko 0,5 posto svoje mase.
Pored toga, u jednom od nedavno objavljenih istraživanja astronoma Kristine Tomas sa Univerziteta Severna Arizona, navodi se da je njen tim izračunao da prvobitna promena orbitalnog perioda, nastala usled udara Darta, nije kako se ranije mislilo sedam, već 33 minuta. Endru Čeng sa Univerziteta Džons Hopkins istakao je da je odbacivanje materijala i mase u većoj meri doprinelo promeni orbitalnog perioda nego sam pogodak letelice Dart.
MISIJA KAO ZAJEDNIČKI PROJEKAT
Misija DART je započela otprilike pre dve decenije kao deo zajedničkog projekta između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope. Originalno nazvana AIDA (Asteroid Impact and Deflection Assessment), misija je uključivala DART i evropsku svemirsku letelicu AIM. Međutim, evropski zvaničnici su otkazali AIM 2016. godine zbog nedostatka finansija. Uprkos tome, NASA je odlučila da nastavi s misijom DART kako bi samostalno testirala metodu promene kretanja asteroida.
Ova misija ima važan naučni cilj, ali pored toga predstavlja i prvi praktičan test tehnike. Tehnika bi mogla biti korišćena za odbranu Zemlje od ove opasnosti koja dopire iz svemira. U slučaju otkrića asteroida koji predstavlja pretnju, buduća svemirska misija može biti organizovana kako bi se usmerila na takav asteroid. Takođe, izvela bi kontrolisani sudar kako bi se promenilo njegovo kretanje.
Istraživanje i razvoj tehnika za preusmeravanje asteroida postaje sve bitnije kako se povećava svest o potencijalnoj opasnosti od sudara sa našim svetom. Neki stručnjaci imaju tvrdnje da bi čak i manji asteroidi mogli da prouzrokuju velika razaranja. Tako bi imali uticaj i na globalnu klimu.
USPEH UZ NAPREDAK TEHNOLOGIJE
Pored misije DART, postoje i drugi planovi i projekti koji istražuju mogućnosti odbrane od asteroida. Jedan od njih je Evropska svemirska agencija (ESA) koja planira da lansira misiju pod nazivom Hera na jesen 2024. godine. Ona će da prati rezultate misije DART i proučiti detalje udara i promene u orbiti asteroida.
Važno je da se napomene da, iako su tehnike preusmeravanja asteroida obećavajuće, potrebno je da se nastavi ulaganje u posmatranje. Takođe, da se poboljša sposobnost otkrivanja potencijalno opasnih asteroida u ranim fazama.
To će da nam omogući da preduzmemo neophodne mere za zaštitu Zemlje ako se identifikuje asteroid. Uz dalja istraživanja i napredak tehnologije, nadamo se da će ljudi moći da razviju delotvorne strategije za odbranu od opasnih asteroida. Time bi se mogla osigurati sigurnost naše planete i ljudi.
TEKST: JOVAN MANOJLOVIĆ
Jovan Manojlović rođen je u Zaječaru gde je završio Ekonomsko-trgovinsku školu. Trenutno je student Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.