Proleće je, tradicionalno, godišnje doba u kome počinjemo s velikim spremanjem izbacujemo ono što nam ne treba. Ali šta ako nas stvari vežu za sebe jer možda će ipak biti potrebne? Sakupljanje stvari nije samo vezano za jesen, za period pre zime, nego i za ostala godišnja doba, kad se bojimo da pustimo stvari koje imamo. Šta ako mi ipak zatreba? Šta ako bude dobro (i) za sledeću zimu?
KAKO JE BILO NEKAD, A KAKO JE SAD?
Potpuno je ljudski bojati se neimaštine, crnih dana, nemogućnosti da obnovimo odeću i obuću. U redu je što se bojimo, samo znati sagledati taj strah kao neki davnašnji je pravi uspeh. Naši preci su, s razlogom, imali strahove od neimaštine u raznim uslovima. Tada je priroda bila mnogo jača od čoveka i kada često nije bilo dovoljno svega za sve. Današnja civilizacija, posebo u našim krajevima, donosi i obilje, pre svega i mogućnosti da zaradimo, kao i mogućnosti da uvek kupimo ono što nam treba. Kada stvari posmatramo iz tog ugla znamo da je u redu imati te stare strahove, ali da je sad novo vreme i da možemo biti (mnogo) opušteniji.
ZAŠTO NAM JE POTREBNO IZBACIVANJE NEKIH STVARI?
Time otvaramo prostor novom, pre svega. O osećaju olakšanja kada vidimo svoj novi, čistiji prostor suvišno je i govoriti. Barem onima koji su ga osetili. Oni koji nisu, zaista treba da daju sebi mogućnost da ga osete. Odakle početi? Mnogo je knjiga i tekstova napisano o minimalizmu. Kako osetiti olakšanje za svoj prostor, a za ono što damo u dobrotvorne svrhe, kako osetiti ponos jer smo nekome pomogli. To je i lepota ovog procesa. Nama ne treba, a nekome verovatno treba – prava win-win pozicija. Ono što mi ovde propagiramo je odvojiti samo jedna stvar u 30 dana. Na kraju meseca ćemo imati 30 stvari koje ćemo onda odneti gde je potrebno ili, ako zaista mislimo da više nikome ne služe, odložiti u smeće.
ODAKLE POČETI?
Jednostavno je, od garderobe i obuće. Sve ono što barem dve godine nismo obukli i obuli izbacujemo iz ormara. Možda, uz ovo pravilo, samo od garderobe i obuće budemo imali 30 stvari. Lako je moguće. U svakom slučaju, sledeće na spisku su – knjige. Neke koje ljubomorno čuvamo jer imamo emocije prema njima. One koje smo kupili u naletu entuzijazma, ali nam se višene čitaju. One koje bismo da čitamo opet, ali nekako znamo da će teško doći na red uz sve nove koje čekaju.
Sve te knjige mogu mnogima da ulepšaju, npr. bolničke dane ili obogatiti biblioteke. Mnoge bolnice imaju svoje biblioteke, a koliko će se i sve ostale biblioteke obradovati možemo samo biti svedoci kada im odnesemo knjige. Na našoj listi ostalih predmeta koje možemo izneti iz stana su svakako ormarići sa proizvodima kojima je istekao rok trajanja, fioke sa raznim predmetima, starom tehnikom koja se čak može i unovčiti. Da, deluje puno 30 stvari za 30 dana, ali kad se počne lako se dođe to tog broja. Prva stvar koju je potrebno da iznesemo u našu dnevnu rutinu je volja da imamo sređeniji lični prostor uz mogućnost da nekome time i pomognemo. Da li je to dovoljno za početak?
TEKST: ŽELJKA LJUBOJEVIĆ
Osećam se kao večiti student života, zovem sebe multipotencijalista i radim na ostvarenju svojih potencijala, volim strane jezike, igre rečima, čitanje, pisanje i pričanje.
