Umetnost može preuzeti ulogu najpreciznijeg tumača vremena u kom nastaje. Ona daje ogoljene uvide u suštinu realnosti i deluje kao ogledalo za društvo. Sve osobenosti jednog društva i jednog vremena, svi aspekti naših života, stiču se u delima umetnika. Zbog toga se gotovo može reći da realnost van umetnosti i ne postoji. I više ne možemo biti sigurni u to ko koga oponaša – da li umetnost oponaša realnost, ili realnost oponaša umetnost?
UMETNOST PERFORMANSA
Umetnost performansa dodatno relativizuje ovo pitanje jer svojim konceptom upravo briše granicu između realnosti i umetnosti. Ona ne postoji nezavisno od umetnika, kao što je to slučaj sa slikom, skulpturom ili knjigom. Naprotiv, ona se manifestuje izvedbom umetnika u stvarnom vremenu. Umetničko delo na ovaj način gubi svoju trajnost i briše razdvojenost između umetnika i umetničkog dela, umetnosti i realnosti. U središtu pažnje više nisu uloge glumaca u pozorištu, ili statične slike i objekti u likovnoj umetnosti. U fokusu su akcije, pokreti i procesi.
Neki od umetničkih performansa izazvali su veliku pažnju, kao i oprečna mišljenja, s obzirom na svoje nekonvencionalno prikazivanje i čestu upotrebu ekstremnih i opasnih metoda.
PERFORMANS MARINE ABRAMOVIĆ
Rhythm 0 predstavlja osmočasovni umetnički performans srpske umetnice Marine Abramović u Studiju Mora u Napulju 1974. Na performansu, publika je bila pozvana da nepomičnoj Marini Abramović uradi šta god poželi nekim od 72 različita predmeta. Među predmetima su se nalazili ruža, parfem, hleb, med. Tu su bili i pero, vino, grožđe, ekseri, makaze, metalna šipka, skalpel i pištolj s jednim metkom. Marina Abramović preuzela je svu odgovornost za bilo šta što joj se moglo desiti u toku performansa. Na početku su posetioci bili nežni, dodirivali Marinu ružom ili je polako okretali. Vremenom je ophođenje publike prema Marini preraslo u pravo nasilje. Bila je skinuta od strane posetilaca. Izlagana je manjim seksualnim napadima, zabadano joj je ružino trnje u stomak. Prerezan joj je vrat skalpelom i uperen joj je pištolj u glavu.
FIXATION
Ovo jeste performans koji je izveo Pjotr Pavlenski, s namerom da skrene pažnju na korupciju ruskih vlasti. U svom performansu živog bola, Pavlenski je skinuo odeću i zakucao ekserom mopnice za pod Crvenog trga u Moskvi. Tamo je ostao sat i po. Kako je objasnio, njegov performans služio je kao metafora za apatiju, političku ravnodušnost i fatalizam modernog ruskog društva.
AND COUNTING…
Ovo je umetnički performans iračkog umetnika Vafa Bilala. Imao je želju da ukaže na dvostruke standarde američke javnosti za koju su iračke žrtve rata u Iraku nevidljive. On je na bini u trajanju od 24 časa na leđima tetovirao mapu Iraka. Na mapi je crvenim vidljivim mastilom istetovirao 5 000 tačkica za svakog poginulog američkog vojnika. Mastilom koje je vidljivo samo ispod UV svetlosti, istetovirao 100 000 tačkica za svaku iračku žrtvu.
SELF OLIBERATION
Ovo je performans Rona Ateja, čija je svrha podizanje svesti o problemima sa kojima se suočavaju ljudi sa HIV-om. U pomenutom umetničkom performansu, Ron Atej sedeo je u staklenoj kutiji sa plavom perikom koja je s unutrašnje strane krila oštre eksere. Dok se češljao, ekseri su mu se zabadali u glavu i puštali krv koja je lila niz staklene zidove. Ron Atej posvetio je ovaj performans svim ljudima koji se bore protiv diskriminacije u društvu zbog svoje bolesti.
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisu Pressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.
