Da li postoji veza između narodne književnosti i popularnih tzv. mimova? Kada površno pogledate, mimovi nemaju baš nikakve veze s narodnom književnošću. Da li ste se ikada zapitali kako bi ove dve, na prvi pogled totalno različite stvari, mogle biti povezane?
ŠTA JE MIM I KAKO JE NASTAO?
Meme je oblik popularnog sadržaja koji se širi putem društvenih mreža, naziva se još i viralni sadržaj. U formi su fraze, slike, pokretljive slike (gif), snimka i slično. Njihov cilj je zabavljanje publike, imaju element humora, a neretko i didaktičku funkciju. Njihova najčešća forma je slika sa propratnim tekstom, a koriste se kulturnim, društvenim, političkim i drugim temama i simbolima. Mogu biti orijentisani tako da ih razume mala grupa ljudi ili su univerzalni, pa ih razume šira publika.
Ovaj termin je prvi upotrebio Ričard Dokins 1976. u knjizi Sebični gen, misleći na određenu ideju, stil ili ponašanje koje se širi brzo od pojedinca do pojedinca u jednoj kulturi. Ovaj izraz vodi poreklo od grčke reči, pa ako dobro poznajete antičku književnost u svesti će vam odmah iskrsnuti pojam mimeze (mimesis). Taj izraz je veoma značajan za grčke pisce. Znači imitiranje, oponašanje i nije značajan samo za antičku knjievnost, već je ovaj pojam vanvremenski. Ne mora imati negativnu konotaciju. U književnosti se može kao postupak koristiti sa namerom, kako bi se nešto posebno istaklo. Tako dolazimo do narodne književnosti čija je glavna osobina varijantnost i formulativnost.
ŠTA POVEZUJE NARODNU KNJIŽEVNOST I MIMOVE?
U narodnoj književnosti je bitan odnos pojedinca i kolektiva, odnosno autora i publike. Bitan je bio poseban jezik i stil na čijoj se osnovi gradila usmena književnost kako bi se razumelo delo, a sve to je zajedničko sa danas popularnim mimovima. Kada je reč o varijantnosti izdvajaju se u svakom delu invarijantni i varijantni nizovi. To su stalni, zajednički elementi koji se traže u tematsko-sižejnom elementu i promenljivi elementi. Kod mimova invarijantni niz može biti slika na koju se dodaje tekst i tako varira ista poruka. Ili, obrnuto, isti tekst, odnosno smisao koji se varira postavljanjem na različite slike.
Vuk Karadžić je u predgovoru u prvoj knjizi narodnih pesama Lajpciškog izdanja 1824.godine da bi objasnio varijantu jedne narodne pesme rekao Isto to, samo malo drukčije. Isto objašnjenje odgovaralo bi i internet mimovima. Značaj nekog dela zavisi od darovitosti pojedinca, pa će tako uspešnost neke pesme (ali i mima) zavisiti od autora, odnosno tvorca.
APSURDNO ILI NE?
Narodne pesme su se menjale prelaskom na drugi prostor i kroz vreme, a isto tako i mimovi. Na primer, s pojavom korona virusa mimovi su preoblikovani tako da odgovaraju novonastaloj situaciji. Ismevali su ili bili ironično intonirani ili širili neku poruku ljudima koji su se suočavali sa promenom načina dotadašnjeg života. Variranje u odnosu na prostor je postalo još lakše, jer je internet platforma otvorenija prema ljudima iz različitih delova sveta, lakše dolazi do kontakta između različitih kultura i naroda.
Iako ovaj spoj zvuči apsurdan na prvi pogled, treba se zamisliti nad ovom temom, jer je možda u kolektivnoj svesti ostao trag davnih vremena. Suština je ostala ista, ali se medij promenio.
TEKST: NATALIJA MITIĆ
Natalija Mitić je studentkinja prve godine Srpske književnosti i jezika Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U slobodno vreme najviše voli da čita klasike uz neki slatki napitak. Uživa u dugim šetnjama uz muziku i pravljenju slatkiša i peciva, kao i vremenu provedenom sa prijateljima.
