Pubertet je životni period koji uglavnom počinje oko 10, 11. godine i traje do 17, 18. godine. Stalne svađe, nerazumevanje, emotivni ispadi, vika i dreka su česte nuspojave svih dešavanja koje se odvijaju u unutrašnjem svetu ljudskog bića koje se našlo u ovom nemirnom dobu. Pošto su, vrlo često, roditelji jednako zbunjeni kao njihovi potomci, te nuspojave postanu sveprisutne i pretvore se u stalnu kućnu atmosferu na neko vreme. Onda to mlado biće odraste i izvinjava se za sve loše što je reklo i uradilo. S obzirom da je potreban niz godina da se dođe do tog momenta, u nastavku je izdvojeno nekoliko saveta. Koliko za one koji prolaze kroz pubertet, toliko i za posmatrače, koji će pomoći u efikasnijem preživljavanju i očuvanju emotivnog i mentalnog stanja žrtava i njihovog međusobnog odnosa.
TEŠKE REČI SE MORAJU SHVATITI OLAKO
Pubertetlijama je vrlo često ceo spoljašnji svet kriv za nešto što iznutra osećaju i misle. Adolescentski egocentrizam je aktiviran i zamagljuje realno stanje situacije u kojoj se nalaze. Ovo zatim dovodi do nekih teških izjava, kao što je, na primer, mrzim te upućeno roditelju, naizgled bez razloga.
Roditelji, neretko, ne znaju šta se njihovoj deci zapravo dešava ili kako da im pomognu. Olakšavajuće je imati na umu da pomenuti pubertetlija verovatno to nije mislio, a situacija koja ga muči je, u većini slučajeva, lako rešiva.
RAZUMEĆE KAD ODRASTU
Roditelji, kako čujemo, tokom pubertetskog iskustva njihove dece često imaju momente kad se zapitaju da li će njihova deca ikada razumeti šta oni sve čine za njih. A odgovor je – najverovatnije hoće. Nakon ulaženja u život odraslih i završavanja svih prvih stvari koje im se dešavaju u pubertetu, mladi ljudi se osvrnu i tek tada dobiju uvid u požrtvovanost sopstvenih roditelja. Nakon toga usledi mnogo više razumevanja i mnogo manje uzimanja zdravog za gotovo.
IZVINI
Tinejdžeri su uvek u pravu. Znaju najbolje, jer su pokupili svu pamet ovog sveta. Ovakvo ponašanje može biti frustrirajuće za roditelja koji sedi sa strane i ima mnogo objektivniji uvid u istinu i činjenice. Iznerviranost ili dreka od strane roditelja je očekivana reakcija, ali uz to je i neefektna. Veoma je lako samo isključiti tu buku i živeti u svom svetu dok ona ne prestane. Ono što nije očekivano je pristup pun razumevanja.
Koliko god nezamislivo bilo, pokušaj smirenog razgovora, uz po koje izvini ili znam da ti je teško od strane autoriteta će sasvim sigurno doneti bolje rezultate od svađe, nakon koje sledi nastavljanje po starom. U isti mah, pubertetlijama poručujemo da je potpuno u redu pogrešiti i priznati, a zatim prihvatiti svoje greške. Na njima se uči, a roditelji služe kao glavna pomoć da se one pretvore u korisno iskustvo.
INTUICIJA NE LAŽE
U idealnom svetu, gorenavedeni saveti pretvoreni iz teorije u praksu, dovode do nečega što je najbliže blagostanju u porodičnoj okolini tokom preživljavanja puberteta. Naravno, svi roditelji su drugačiji, pa tako i sva deca. Sve se svede na kritičko posmatranje sebe, zatim svog deteta, a onda intuitivno određivanje onoga što je najbolje za vašu dinamiku.
Ne postoji ispravan, niti pogrešan odgovor. Dokle god roditelj sluša i čita između redova, on pruža svom pubertetliji sigurnost tokom burnog doba, polako osiguravajući dobar, roditeljsko-prijateljski odnos kada bura prođe.
TEKST: TIJANA PETROVIĆ
Tijana Petrović je studentkinja Komunikologije i odnosa s javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kreativnost je možda i jedina reč kojom bi bliže opisala sebe – sve druge su se brzo menjale ili je previše ograničavale. Izreka kojom se vodi u životu je speak life
