Paranoidna šizofrenija predstavlja niz simptoma koji zajedno daju kliničku sliku mentalno obolele osobe. Iako simptomi ove bolesti često nisu baš najjasniji, hajde da počnemo sa generalnim problemom današnjice, a to je stres.
UTICAJ STRESA
Stres na organizam utiče na dva načina: prvi je da nas ojača za naredne stresne situacije, a drugi da postajemo sve osetljiviji na stres i sve teže podnosimo stresne situacije.
Drugi način uticaja stresa na organizam svakako predstavlja predispoziciju sa različite mentalne bolesti i poremećaje.
Tokom rada na sebi, akcenat treba da stavimo na naš način suprotstavljanja i doživljaja stresa. Neophodno je razviti sopstvene tehnike i metode koje će nas zaštititi od negativnih posledica stresa, pošto zaštita za stres ne postoji.
ŠTA JE PARANOIDNA ŠIZOFRENIJA?
Može se javiti još u doba adolescencije. Bolest predstavlja gubitak sposobnosti realnog mišljenja i nemogućnost razlikovanja realnog života od fantazije.
Poremećaj se ispoljava u različitim domenima ljudskog funkcionisanja – u mišljenju, percepciji, osećanjima, ponašanju, poremećaj pažnje…
Promene su vidljive i na polju radne i dugoročne memorije. Osoba ima poteškoće sa doživljajem sebe kao individue. Javlja se poremećaj na polju nagona i volje.
Takođe, važna karakteristika je negiranje osobe da ima problem i nesvesnost da postoji bilo kakav poremećaj. Osoba je uverena da je potpuno zdrava, pa je lečenje teško započeti.
LEČENJE BOLESTI
Podrška porodice i bližnjih je jako važna. Prva prepreka sa kojom se treba susresti jeste teškoća uviđanja obolele osobe da joj je pomoć neophodna.
Kombinacija psihoterapije i lekova može ublažiti simptome bolesti. Lekovi koji se koriste su antipsihotici.
Njihov cilj jeste normalizovanje promena u mozgu koje će omogućiti. Delovanje lekova je individualno od osobe do osobe. Nemaju isto dejstvo na svima, a uticaj ima i klinička slika.
BUDI PODRŠKA
Lekovi nemaju veliki potencijal u lečenju mentalnih bolesti.
Ono što je pored medikamentozne terapije važno, jeste podrška bliskih osoba koje će sa stručnim timom raditi na tome da se umanji razdražljivost obolele osobe i da se život koliko je moguće vrati u normalu.
TEKST: IVANA JOSIPOVIĆ
Ivana Josipović studira Psihologiju na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu. Radi kao vaspitač u predškolskoj ustanovi. U slobodno vreme voli da čita psihološke tekstove, da šeta u prirodi ili da trenira.
