Priroda nas je opskrbila potrebom da produžimo vrstu. Kroz tu potrebu se ne ogledaju (samo) deca već i stvari, imovina, ime, titule. Pa tako neki ljudi idu u pravcu imanja što već porodice, neki žele moć kroz razne institucije, neki smatraju da će im bogatstvo novcem omogućiti produžetak identiteta. Neki hoće sve, ili bar od svega po malo. Da li je moguće tako produžiti identitet?
DRUGAČIJE POTREBE
U redu je, ljudi smo. Imamo razne potrebe, neke izraženije više, neke manje. Sve su jednako važne. Ili bar jednako važne za svakog od nas, pojedinca. Nekome je potreba za pripadnošću važnija od potrebe da produži identitet kroz sakupljanje predmeta. Nekome je, ipak, važnije da poseduje stvari i da kroz to onda, u nasledstvu, produži svoj identitet. Hajde da vidimo i šta znači sakupljanje predmeta. Koliko je to puno predmeta i da li se samo sitni predmeti računaju u sakupljanje? Da li se u to ubraja i krupna imovina, kao što su kuće, stanovi, auta.
ZBOG ČEGA SKUPLJAMO STVARI?
Da li ljudi koji se smatraju minimalistima po pitanju sakupljanja stvari ne žele da produže svoj identitet? Naravno da žele, biološki smo uslovljeni time, samo će to uraditi na drugačiji način.
Sakupljanje stvari je jedan od najlakših načina produžetka identiteta. Daje ljudima nadu da će, nakon što ih ne bude fizički na ovom svetu, njihove stvari živeti za njih, dokazivati da su postojali. Nadaju se da će neko prepoznati njihov rad, njihove stvari i to im olakšava pomisao na to da ih jednog dana neće biti u fizičkom svetu. Sakupljanje stvari je najlakši način i zato što je vrlo malo pojedinaca za koje zna veliki broj ljudi. Biti popularan nije tako lako kao kupovati i gomilati stvari, manje ili veće, i na taj način produžiti svoj identitet.
ŠTA TREBA SAKUPLJATI?
Naravno, i popularnim ljudima može biti jednako stalo da produže svoj identitet kroz stvari. Njima je, eventualno, još i lakše jer su imućniji pa mogu više i da kupuju. Ono što ljudi, obično, očekuju jeste da će te predmete, za koje su se oni vezali, biti jednako dragi i njihovim naslednicima. To može, ali ne mora da bude tako. Sve opet, zavisi od ljudske povezanosti između onoga ko je sakupljao predmete i onoga u čiji posed su one došle. Ako toga jeste bilo, ma koliko malo predmeta ostane, osoba produžuje svoj identitet samim sećanjem kroz to. Ukoliko, ipak, toga nije bilo, nikakve gomile predmeta neće uspeti produžiti identitet koji se nije gradio dok smo bili živi.
Zaključili bismo da je važno skupljati i predmete i dobre odnose. Jedno sa drugim zasigurno produžava
identitet. Možda su ipak najbolja zaostavština i produžetak identiteta – sakupljanje dobrih dela.
TEKST: ŽELJKA LJUBOJEVIĆ
Osećam se kao večiti student života, zovem sebe multipotencijalista i radim na ostvarenju svojih potencijala, volim strane jezike, igre rečima, čitanje, pisanje i pričanje.
