I zvuci imaju boju. Zvučne nijanse, poznate i kao spektar ili boje buke, zasnivaju se na imenovanju različitih šumova prema bojama. Ovim sistemom se klasifikuje buka, jer odražava način na koji se svetlost meri na elektromagnetnom spektru. Boju koju imaju šumovi uslovljava spektar snage signala šuma ili njegova frekvencija. Praksa je nastala od belog šuma. Kako belo svetlo uključuje svu svetlost koju ljudsko oko može da vidi, tako i beli šum uključuje se zvučne frekvencije. Većina drugih boja buke, odnosno šumova, dobila je ime po boji svetlosti sa sličnim spektrom.
BELA BUKA, BELI ŠUM
Bela buka obuhvata frekvencije od 20 do 20000 Hz. Obuhvata sve frekvencije koje ljudsko uvo može da čuje. Neki je opisuju kao vodopad gde voda pada različitim brzinama, na različite površine. Može se poistovetiti sa ambijentalnom bukom u kolokvijalnom govoru, ali upoređivanjem sa drugim šumovima se dolazi do zaključka da to i nije baš ta vrsta buke.
Nekima ovi zvuci zvuče kao radio koji ne radi, drugima kao televizor kada ne prima signal. Često takvi zvuci iritiraju, ali ima i onih kojima to prija. Kažu da slušanje bele buke može da pomogne za uspavljivanje, smanji plakanje kod beba. Takođe, ljudima sa poremećajem pažnje smiruje misli, smanjuje hiperaktivnost. Ipak, ona može i da spreči kompletno smirivanje nervnog sistema pred spavanje, pa se brojni istraživači pitaju da li je zapravo dobra i u kojoj meri.
ROZE BUKA, ROZE ŠUM
Iako i ona obuhvata frekvencije između 20 i 20000 Hz, roze buka je za 3 decibela niža od bele. Kada belom šumu smanjite visoke frekvencije – dobija se roze šum. Razlika od belog je u tome što je dublji, s više snage na nižim frekvencijama. Zato kod roze buke ima i manje šuštanja nego kod bele. Najčešće se koristi za štimovanje profesionalnih zvučnih sistema.
Ljudi ovu vrstu buke opisuju zvucima vodopada, talasa ili saobraćaja. Takođe, kažu da zvuči kao otkucaji srca, kao letnja, tropska kiša ili šuštanje lišća. Sve više ljudi koristi ovu vrstu buke kao zvuk koji im pomaže da brže zaspe, ali i da ih duže zadrži u dubokom snu. Neke studije pokazuju da ona, zbog uticaja koji ima na san, najviše dugoročno pomaže za bolje pamćenje. Stvara veću efikasnost i kvalitetniji svakodnevni performans.
BRAON BUKA, BRAON ŠUM
Najpoznatija od svih, bez premca je braon buka. Pročulo se za nju na društvenim mrežama, a sve zbog dejstva koje ima na ljude. Kao i prethodne, i ona obuhvata iste frekvencije, sve one čujne ljudskom uhu. Ipak, 6 decibela je niža od bele, a oštriji i zvuk jačeg intenziteta ima od roze. Niže frekvencije su joj glasnije, a više mekše u odnosu na druge vrste buke.
Iako je braon buka isto što i crvena, ovo braon poteklo je od naučnika po kome je dobila ime, Roberta Brauna. Mnogi je opisuju kao zvuk glasnog vodopada, jakog pljuska ili vetra. Takođe, porede ovaj zvuk i sa velikom rekom ili nevremenom sa grmljavinom. Interesantno je da kod nekih uzrokuje stanje opuštenosti i bolji san, kod drugih pomaže u fokusiranju na određeni zadatak. Kao i roze buka, pomaže onima sa poremećajem pažnje, odnosno hiperaktivnim osobama.
DRUGE BOJE ZVUKA
Postoje i druge vrste buke, koje su manje poznate, ali i manje izučavane u naučnim krugovima. Neke od njih su zelena, plava, ljubičasta, crna i siva.
Za zelenu kažu da smiruje i opušta pred spavanje. Plava se koristi u profesionalnim sredinama, da smanji odjek u nameštanju zvučne tehnike. Ljubičasta je suprotna braon buci, pa je porede sa zvucima koje pravi zmija ili parom koja pišti u cevima. Ona najveću primenu ima u lečenju ljudi sa tinitusom, odnosno zujanjem u ušima. Za razliku od drugih, njima visoka frekvencija pomaže. Crna buka je u osnovi tišina, ali se razlikuje od odsustva zvuka, sa kojim bi je mnogi poistovetili. Siva je slična beloj, ali mirnija od nje, mekša.
KAKO DA ZNATE KOJA JE BUKA PRAVA ZA VAS?
Sve informacije koje postoje kako u nauci, tako i među laicima o različitim vrstama šumova – isključivo su na osnovu nekoliko studija. Ključna stvar koju su shvatili je da zvuci buke blokiraju ostale, pa se zbog toga i bolje radi ili spava. Manje je distrakcija i tokom rada. Izgube se svi zvuci koji su glasni, uznemirujući i mogu da probude iz sna noću. Jedan neodređeni pozadinski zvuk bolji je od nebrojeno drugih.
Bela, roze i braon buka – karakteristične su i one koje su najviše izučavane, koje se najviše ističu. Ipak, treba ih koristiti oprezno i umereno. Preporučuje se slušanje između 10 i 20 minuta dnevno, ukoliko primetite da vam prija. U suprotnom, ne treba primoravati sebe, povinovati se novim trendovima. Mnogi su ubeđeni da neki od ovih šumova pomažu, a u stvari to može da bude i placebo. Zato prvo probajte, uverite se sami šta je za vas dobro, pa onda verujte trendovima. Svakako, pažljivo sa jačinom zvuka, jer, kao i sve ostalo, i ove šumove treba slušati umereno. Oštećenje sluha je realna opasnost pri glasnom slušanju bilo čega. Sve dok vam pomaže, a ne odmaže – samo napred!
TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ
Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.
Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.
