U blizini sela Bešenovo na Fruškoj Gori, dvadesetak kilometara od Sremske Mitrovice, nalazi se tirkizni biser poznat kao Bešenovačko jezero. Zovu ga još i Beli kamen, zbog njegovog dna. Ova fruškogorska oaza se brzo proslavila zbog svoje prozirne, čiste vode u kojoj mnogi pronalaze osveženje tokom letnjih dana. Njene tropske boje i letnja magija svake godine privlače veliki broj kupača. Ono što je možda i najzanimljivije u vezi sa ovim jezerom jeste priča njegovog nastanka.
NEKADAŠNJI RUDNIK
Osamdesetih godina prošlog veka na ovom mestu nalazio se rudnik. Fabrika cementa iz Beočina kopala je rudu lapor za proizvodnju svojih sirovina. Međutim, u procesu eksploatacije, priroda je rešila i sama malo da se poigra. Još tada se u rudniku javio problem izbijanja podzemne vode. Usled neprestanog punjenja, rudnik je napušten. Do 2000-ih godina formiralo se jezero.
PRIRODNA REGENERACIJA
Napušteni rudnik pretvorio se u jezero kristalno čiste vode. Svoju neobičnu tropsku plavu boju je dobila zbog svetlog dna iskopanog krečnjaka. Smatra se, mada nije naučno potvrđeno, da je ova voda bogata mineralima i lekovita. Priroda je počela da se regeneriše. Vegetacija je počela da raste pri obali, a vodu su ubrzo nastanile ribe. Dubina jezera je posle dvadeset godina dostigla 50 metara. Danas se procenjuje da ima i više od toga, kao i da se jezero neprekidno produbljuje.
KADA SE ČOVEK PONOVO VRATI
Zbog prirode svog nastanka, neprestanog produbljivanja, jezero je divlje, opasno i nepredvidivo. Ipak, mnoge ne sprečava da se u njemu kupaju i tokom velikih vrućina, njegova obala je puna posetilaca. Neki se vraćaju da s poštovanjem uživaju u ovoj slučajno nastaloj oazi, svesni prirodne regeneracije. Nažalost, sudeći po količini ostavljenog otpada na obalama, izgleda da se većina vraća da opet samo eksploatiše. Ogromne količine plastičnih kesa, omotača, flaša, ostataka od hrane i svega što ljudi nose sa sobom na izlet ostaje posle jednog posećenog dana. Brojni opušci ostaju da plutaju u vodi.
Iako lokalni meštani dolaze da skupljaju otpad u prikolicama, uvek ostane ponešto. Čak i u hladnim decembarskim danima na parkingu možete pronaći male deponije. Usled izlovljavanja i sve većeg prisustva ljudi, broj vrsta riba u jezeru se značajno smanjio. Jezero je u privatnom posedu i ne zna se šta će dalje biti sa njegovom sudbinom. Čovek se ponovo vratio, a priroda će se sigurno opet sa njim poigrati. Sve dok ne nauči lekciju.
FOTOGRAFIJA PREUZETA SA SAJTA: SRBIJA POD LUPOM
TEKST: JELENA VUJKOVIĆ
Jelena Vujković je završila studije Srbistike, nedavno magistrirala i sada se prepušta svim poslovima koji gaje ljubav prema jeziku, izražavanju i kreativnosti. Trudi se da bude društveno odgovorna, gaji veliku ljubav prema prirodi i poštuje život oko sebe.
