Od kako postoje, ljudi nastoje da objasne sebi svet i sebe svetu. Priče se ispredaju da bi se prenosile budućim generacijama, čime postaju krunski dokaz o prisustvu civilizacije na nekom podneblju. Jasan znak postojanja čoveka na Zemlji je mašta, koja predstavlja otelovljenje priča kada događaji prevazilaze žanrovske granice realizma.
PRAZNI DŽEPOVI KAPITALIZMA ILI LOGOTERAPIJA?
Prošlost je jedna od prvih asocijacija na mit. Antologijski prefiks svih dobro poznatih priča dovodi do pretpostavke da je bilo potrebno objasniti prirodne pojave i/ili društvene fenomene pre nego što je uvedena prirodno-društvena naučna sistematizacija. Da li je Sizif imao dobar PR u želji da se predstavi kao vredan čovek kome nije strano da radi prekovremeno ili se radi o sublimalnoj poruci koja je utrla put kapitalizmu? Koliko je Persefona zaslužna za smenu godišnjih doba i da li je imala u vidu da će vekovima kasnije biti pokrenuta prava lavina novih modnih kolekcija proleće-leto-jesen-zima?
Pouke iz mitova su se prelile i u svakodnevne diskurse. Priče su tu da nas zabave, ali im je primarna funkcija da nas nečemu nauče. Budući da ih koristimo kao didaktičko sredstvo, potrebno je izvući pouke čiji su nosioci. Pre pojave pisma, mudrosti su prenošene usmenim putem, a čini se da čovečanstvo još uvek rado pripoveda o onome što smatra važnim. Fenomenološki, možda su mitovi imali i logoterapeutska svojstva. Sigurno nismo prva generacija ljudi koja postavlja sebi (i drugima) egzistencijalna pitanja.
NEDAVNO I NEDALEKO
Kako bismo ih lakše razumeli, mitove smo klasifikovali u 3 osnovne grupe. To su mitovi o postanku sveta, mitovi o bogovima i mitovi smrti, odnosno ponovnom rođenju. U tom krugu se nalaze naši životi i životi naših predaka. U vreme interneta i struje, teško je zamisliti život pre samo dve ili tri decenije. Nestalnost života i entropija sećanja predstavljale su izazove nekadašnjeg Čoveka, koji je rešio da im doskoči tkanjem mudrosti kroz mitove.
Nama najpoznatije mitologije nas vode do antičke Grčke i Rimskog carstva i Egipta, podnebljima koja su ostavila zaostavštinu današnjoj civilizaciji. Rođenje i smrt su fizičke manifestacije života, njegov početak i kraj. Period između predstavlja vreme podobno za retrospekciju, a pitanje Postanka je je zasigurno zaokupljalo pažnju mislilaca svih doba. Verovanje je bilo prisutno pre mogućnosti naučne kvantifikacije događaja, te stoga predstavlja jedno od najvažnijih ljudskih iskustava.
MIT U BOJI
Mitovi su inspirisali i brojne umetnike, koji su na taj način želeli da ovenčaju prizore iz svojih doživljaja sveta i shvatanja ispripovedanog. Danas smo svedoci brojnih slika na zidovima muzeja koje su bile inspirisane motivima mitova sa svih strana sveta. Nije pravilo, ali je česta pojava da se mitološka predanja odnose na božanstva.
Slični osvrti su zabeleženi i u začecima pozorišne umetnosti (kasnije), kada su bogovi prikazivani kao superiorna bića u odnosu na ljude. Njihovo prisustvo je bilo pravdavano potrebom za rešavanjem problema postavljenog u ekspoziciji, što je kasnije prepoznato kao deus ex machina. Njihova pojava bi donela željeni rasplet i označavala kraj komada.
PRIČE ZA SEBE I KRITIKE ZA DRUGE
Grčka filozofija predstavlja jedan od stožera moderne evropske civilizacije, dok grčki mitovi predstavljaju nepresušan izvor inspiracije i mudrosti. Međutim, bilo je i onih koji nisu blagonaklono gledali na pomenute. Ističe se da je Tales iz Mileta bio prvi koji je digao glas protiv mitoloških predanja, smatrajući da ne oslikavaju pravu sliku sveta. Aristotel je imao sličan stav, smatrajući da su mitovi izmišljotine koje ne doprinose spoznaji sveta.
Euhemer je smatrao da su bogovi koji se pominju u mitologijama zapravo bili kraljevi koje su ljudi obožavali. Uspostavljanjem hrišćanstva su njihova dostignuća dodatno glorifikovana, a oni uzdignuti u rang božanstava. Ipak, Euhemerovo zanimanje bi trebalo da nas pozove na oprez prilikom donošenja zaključaka. Bio je mitograf – pisac bajki i priča o natprirodnim pojavama i stvarao je u 14. veku.
DOBRO ILI LOŠE
Svako vreme stvara svoje heroje, priče i mitove. Iako se čini da danas mitologija nije toliko zastupljena, budući da za nasleđene mitove nemamo čvrste dokaze, ostali su prisutni i prenose se sa kolena na koleno. Predstavljaju odraz određene kulture, sa kojom se nalaze u neposrednoj vezi.
Uzimajući u obzir karakteristike mitova, nije lako odrediti da li mogu da doprinesu razvoju društva i pojedinca na pozitivan način ili predstavljaju tek priče zabavnog karaktera. Sud o tome bi, kao i do sada, trebalo da donese vreme, jer je u svemu tome ključno kako doživljavamo i shvatamo određeni mit, kao i da li je dat na znanje široj populaciji ili se koristi sa određenim predumišljajem.
TEKST: DANIJEL SAVIĆ
Danijel Savić je apsolvent Fakulteta savremenih umetnosti. Voli umetnost, jer asocira na slobodu. Zanimaju ga priče i fotografija i nada se da će ih objaviti jednog dana. I priče i fotografije. U idealnom svetu piše, režira i igra u filmovima
