Skadinavske zemlje su poznate po hladnoći i, naravno, po dobrom standardu. Međutim, da li ste ste ikada zapitali šta je te zemlje dovelo do tog dobrog standarda? Skandinavske zemlje svojim građanima obezbeđuju sjajne uslove za život, počevši od obrazovanja, preko radnih mesta i plata, a na kraju i penzija. Da li su ovi švedski izumi nastali zbog dobrih životnih uslova ili su dobri životni uslovi nastali zahvaljujući izumima? Na kraju krajeva, nije ni važno. Najvažnije je da su nam ova napredna zemlja i njeni naučnici doneli toliko korisnih stvari i da su nam umnogome olakšali život.
PEJSMEJKER
Pejsmejker je mali uređaj, koji uz pomoć elektrostimulacije, popravlja oslabljenu funkciju srčanog mišića. Godine 1958, švedski naučnik Rune Elmkvist, patentirao je prvi pejsmejker i time spasio milione života. Pomogao mu je hirurg i kolega Oke Sening. To je bio veoma veliki događaj u svetskoj medicini, jer su sada pacijenti sa srčanim problemima mogli da dožive i duboku starost. Prvom pacijentu kojem je ugrađen pejsmejker, zamenjen je novijim modelom nešto kasnije. On je, takođe, veoma dugo živeo nakon toga. U današnje vreme, pejsmejkeri svakodnevno spašavaju veliki broj ljudi širom sveta.
BLUTUT
Ova bežična tehnologija je bila pravo otkriće u vreme kada se pojavila, a i godinama nakon toga, umnogome je olakšavala živote običnih ljudi. Blutut je smišljen i razvijen od strane Nilsa Ridbeka, u Lundu, u Švedskoj. U to vreme, Ridbek je radio u mobilnoj kompaniji Erikson, a ovu vrstu tehnologije je želeo da razvije kako bi napravio bežične slušalice. Zanimljivo je da je i samo ime blutut (bluetooth) skandinavskog porekla. Harald Bluetooth (Harald Plavozubi) bio je danski vikinški kralj iz istorijskih romana o vikinzima.
DINAMIT
Da li bi se dinamit mogao nazvati korisnim švedskim izumom, na vama je da prosudite. Izmišljen je i patentiran čak 1867. godine od strane švedskog inženjera Alfreda Nobela. (Da, to je isti onaj Nobel po kome su i Nobelove nagrade dobile ime.) Nobelova ideja je bila da napravi ekploziv koji je bio bezbedniji za korišćenje od baruta. Zanimljivo je to da je, tokom brojnih pokušavanja i eksperimentisanja sa dinamitom, Alfredov brat, Emil, poginuo u jednoj od eksplozija.
PLASTIČNA KESA
Još jedan od izuma koji je delovao genijalno u vreme kada je izmišljen, ali je godinama kasnije doneo veliki broj problema Plastičnu kesu za kupovinu smislio je švedski inženjer Sten Gustav Tulin. Ideja je bila da se napravi izdržljiva kesa u koju bi moglo da se stavi što više namirnica. Sam Tulin je smatrao da se kesa neće upotrebljavati jednom i da će ljudi jednu kesu upotrebljavati više puta. Izgleda da nije bio u pravu. Inače, da li ste znali da je, nedavno preminula kraljica Engleske, Elizabeta II, bila starija od plastičnih kesa?
RAJSFERŠLUS
U našem jeziku se za ovu napravu koristi nemačka reč, koja vuče korene od dve reči reißen, što znači pocepati i verschluss, što znači zatvarač. Sa ovim izumom je započeto u SAD-u, a razvio ga je američko-švedski inženjer Gideon Sundbek. Zbog raznih komplikacija tokom samog patentiranja i činjenice da nije bio američki državljanin, njegova kompanija je kasnije prijavljena u Kanadi. Upravo zbog ovoga, negde ćete pronaći da je rajsferšlus, zapravo, kanadski izum.
VAZDUŠNA PUŠKA
Da li biste mogli da pretpostavite da najstarija vazdušna puška potiče iz 1580. godine? U Kraljevskom muzeju u Stokholmu se može naći jedan od prvih primeraka ovog oružja, koji se smatra početkom vazdušnog oružja. Kasnije je ovo oružje dorađivano i menjano, ali po uzoru na švedski primer.
Fotografija: commons.wikimedia.org
TEKST: NIKOLETA JOVIČIĆ
Nikoleta Jovičić je student jezika, zaljubljenik u poeziju, muziku i umetnost generalno. Voli da piše, uživa u prirodi i putovanjima, a večita inspiracija joj je ljubav.
