Pri pomenu velikih ruskih dramaturga, uvek iskrsne jedno ime – Anton Pavlovič Čehov. Stvarao je u devetnaestom veku, pisao je, pored drama, pripovetke. Šta su drugi svetski ljudi mislili o njemu i koja je lepota njegovog umetničkog izražavanja saznaćete u nastavku.
PISAC HLADNIJI OD DEMONA
Maksim Gorki je tvrdio da je Čehov, u svojim dramama, prema ljudima hladniji od demona. Mnogi drugi kritičari i umetnici nisu isprva otkrili svu lepotu njegovog stila. Matavulj je smatrao da mu je humor težak i grub, a umetnički izraz nezavršena celina. Svoju maestralnost pokazao je u drami Ujka Vanja, koja pokazuje realizam tadašnjeg ruskog društva.
KAKO JE PISAO ČEHOV?
Koristio je, ne samo likove, već i određene motive, simbole, dramske pauze u rekvizite, kako bi stvorio poseban efekat, ostavio određeni utisak na publiku, a sve sjedinio motivom prolaznosti, promašenosti. U njegovoj drami provejava pesimizam, koji je za likove drame okrutna i bljutava realnost. Njegove drame prikazuju isečak vremena. Njegova drama izranja i uranja u vreme i sadrži specifičnu strukturu. Ta struktura se sastoji od svakodnevice, iznenadnog potresa koji uzburkava sve i svakog i smiraja, vraćanja u pređašnju rutinu.
Drama se kod Čehova dešava na sceni ali počinje i daleko pre i završava se negde u dalekoj budućnosti. Nosioci te prolaznosti su i likovi koji se pojavljuju kao određeni odraz proteklog vremena. Pokušao je da preobliči dramsku formu, odnosno njegove delove. Njegovi likovi su obični pojedinci, ljudi sa manama i oni nedostojni veće pažnje. To su likovi odrasli u tihim dolinama ruskog života. Pored drame Ujka Vanja, poznate su mu i Galeb, Tri sestre i Višnjik. Napisao je i mnogobrojne pripovetke, koje je u početku pisao kako bi se izdržavao. Onda je uspeo da to pretvori u nešto više.
DVA POTPUNO RAZLIČITA ZANIMANJA
Po zanimanju je bio lekar, tako da je od strahota posla bežao u svet književnosti. Kada bi se nje prezasitio, vraćao se ponovo medicini. Svakako, možemo reći da je oba zanimanja voleo. Često je bežao iz jednog sveta u drugi, ali se nijednog nije konačno odrekao. Pričao je da mu je medicina žena, a književnost ljubavnica. Njegove drame nisu uvek bile propraćene uspehom. Doživljavao je neretko fijasko, ali je na svetskom nivou njegov značaj bio prepoznat. Sada se slobodno, za Čehova, tvrdi da je značajan dramaturg i pisac pripovedaka.
POČETAK I KRAJ
Svoj put u književnoj karijeri započeo je humoreskama. Onda je prešao na novele i pripovetke u kojima je, kao i kasnije u dramama, tužni humor zamenio očajem i rezignacijom. Kada je otišao na Moskovski univerzitet, kako bi se školovao, za vreme studija medicine, objavaljuje radove anonimno u studentskim časopisima. Kasnije je koristio pseudonime, kao što su Antoš Čehonte, Doktor koji je izgubio svoje pacijente, Brat moga brata i slično.
Oboleo je od tuberkuloze, zbog čega se seli u Jaltu i umire sa 44 godine. Čehov se smatra začetnikom psihološkog realizma, a svojim dramama je uticao na potonje dramaturge.
TEKST: NATALIJA MITIĆ
Natalija Mitić je studentkinja prve godine Srpske književnosti i jezika Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U slobodno vreme najviše voli da čita klasike uz neki slatki napitak. Uživa u dugim šetnjama uz muziku i pravljenju slatkiša i peciva, kao i vremenu provedenom sa prijateljima.
