Vostani, umetniče, davno si zaspao, u mraku ležao – sad se probudi! Svako ko je makar malo svestan koliko je značajna umetnost u Srbiji, bar jednom iz očaja zaželi da napravi neki sličan poklič. Da dozove davno zaspale šumanoviće, prediće, lubarde, crnjanske, andriće, selimoviće… Oni postoje još uvek i čuju naša dozivanja, i probudili bi se – da ne umiru od gladi.
ČIME SE DEFINIŠE KULTURNI IDENTITET?
Umetnost je vrednost po sebi. Ona je u prvom redu borbe za očuvanje kulturnog identiteta jedne zemlje. Umetnici svojim delima sažimaju najveće vrednosti jednog društva i prezentuju ih svetu. Na slici koju oni stvaraju, formira se budućnost jedne kulture. Mnoge države prepoznaju značaj umetnosti, pa ulažu u umetnike. Umetnici u Srbiji, s druge strane, uglavnom su prepušteni sami sebi. Iako je položaj umetnika detaljno regulisan, stvoreni sistem uzrokuje više problema nego pogodnosti za umetnike.
DA LI JE SLOBODAN UMETNIK STVARNO SLOBODAN?
Položaj umetnika kod nas uređen je kroz pojam slobodnog umetnika, definisanog u Zakonu o kulturi Srbije. Status slobodnog umetnika stiče svako lice koje samostalno, u vidu zanimanja, obavlja umetničku delatnost i kome je reprezentativno udruženje u kulturi utvrdilo takav status. Sticanjem statusa slobodnog umetnika stiče se i pravo na penziono, zdravstveno i socijalno osiguranje, kao i pravo konkurisanja za finansiranje umetničkih projekata iz budžeta. Zbog ove povlastice, veliki broj umetnika odlučuje se da prigrli status slobodnog umetnika.
Međutim, ovakvu odluku prati veliki rizik s obzirom na to da slobodni umetnik ne može biti zaposlen. U tom slučaju gubi ovaj status. Ukoliko slobodni umetnik ne može da ostvari zaradu prodajom svojih dela, on neće moći da se prehrani. Veliki broj umetnika u Srbiji iz ovog razloga prinuđeno je da uporedo sa stvaranjem umetnosti radi poslove na crno. Status slobodnog umetnika donosi mogućnost dobijanja sredstava na konkursima. Ipak, procedure odobravanja finansiranja iz budžeta praćene su mnogobrojnim zloupotrebama.
KOLIKO VREDI UMETNOST U SRBIJI?
U poređenju sa ostalim zemljama regiona, Srbija odvaja najmanji deo državnog budžeta za kulturu – samo 0.78%. Povrh toga, udeo namenjen konkursima za umetničke projekte dodatno je smanjen u odnosu na prošlu godinu. Prema rezultatima analiza koje je sprovela asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, gotovo 60% budžeta Ministarstva kulture Srbije odlazi republičkim institucijama kulture smeštenim u Beogradu. To značajno otežava razvoj kulture u ostatku države.
Asocijacija takođe vrši nadzor nad umetničkim konkursima u Srbiji. U 2022. godini identifikovano je 107 sumnjivih projekata kojima je dodeljeno preko 1,2 miliona evra, čiji su nosioci bile fantomske organizacije. Bez prethodnih aktivnosti, ove organizacije su osnovane neposredno pred konkurse ili imaju prethodne aktivnosti koje nisu iz oblasti kulture. Utvrđeno je da je veći broj firmi koje su konkurisale i dobile sredstva zapravo registrovane kao trgovina na malo polovnom robom ili kao arhitektonski biroi bez konkursne istorije.
Uočeni su i primeri sukoba interesa. Članovi komisije dodeljivali sredstva institucijama, organizacijama i galerijama čiji su zastupnici, u kojima su zaposleni ili blisko sarađuju. Sve ovo otežava slobodnim umetnicima da dođu do sredstava na konkursima. Oni su vrlo često u situaciji da umetnost stvaraju bez naknade.
DA LI ĆE SE UMETNOST PROBUDITI?
U Srbiji trenutno postoji 2375 slobodnih umetnika – 2375 boraca protiv vetrenjača. Većina onih koji bi mogli da doprinesu poboljšanju stanja ne želi da se uhvati u koštac sa problemima umetnika, pa je tako kultura Srbije prepuštena samoj sebi. Retka nastojanja da se probudi umetnost u Srbiji ostaju zaglušena drugim bitnijim problemima. Uostalom, niko više nije siguran da je ona danas uopšte u stanju da se probudi.
TEKST: NIKOLA JEREMIJAŠ
Nikola Jeremijaš ima 25 godina i završio je Ekonomsko-trgovinsku školu u Vranju, a trenutno se nalazi na studijama prava na Pravnom fakultetu u Nišu. Završio je školu multiplatformskog novinarstva u organizaciji Tomson Fondacije i Logistike, kao i onlajn kurs Saveta Evrope o zaštiti i sigurnosti novinara.
Od 2021. godine, radio je kao novinar na lokalnom novinskom portalu Niški Press. Objavljivao je članke u zborniku studentskih radova, Politeuma, kao i u časopisu Pressing. Pored toga, piše i objavljuje kratke priče i pesme.
