Kultura prema Isidori Sekulić

Kultura prema Isidori Sekulić

Život je kratak, ali trag od života može dugo trajati, rekla je najobrazovanija žena u Srbiji svoga doba. Ko je bila Isidora Sekulić, u kakvom vremenu je živela i šta je za nju bila kultura?


 

KO JE BILA ISIDORA SEKULIĆ?

Isidora je bila književnica, akademik i prva članica Srpske akademije nauka i umetnosti. Bila je posvećena lepoti smislene reči, misli koja ima svoj početak i kraj i koja nosi neku jasnu poruku. Bila je pisac, prevodilac i tumač književnih dela, poliglota i likovni kritiča.  Jezik i govor je smatrala odrazom naroda. Pisala je o mnogim piscima poput Radičevića, Jakšića, Kostića, Kočića… U njenom biću Vladeta Jerotić je video dualizam. Skeptičnost, racionalnost i ironičnost sa jedne, a osećajnost, duhovnost i religioznost sa druge. Matoš je mislio da piše muški. 

 

 

 

UTICAJ KRITIKA

Delo kojim će Isidora postati vidljiva na tadašnjoj književnoj sceni objavljeno je 1913. godine pod nazivom Saputnici.  Skerlić je kritikovao zbirku priča i rekao da je to cveće izniklo iz mastionice, kao i da nema dodir sa stvarnošću. Kritike koje joj je uputio uticale su na nju tako da nikada više nije pisala tako otvoreno i u prvom licu, što je tada bilo novina. Kritike na njen račun su je pogađale, a u poslednjim intervjuima je za Skerlića rekla da je bio prek i nagao čovek. Skerlić je rekao da svaki ženski talenat počiva na promašenoj ženskoj sreći, ali posle njegove smrti Isidora toplo piše o njemu. Kritiku je dobila i od Milovana Đilasa, na račun knjige o Njegošu, mnogo opasniju, zbog čega je mislila da će biti uhapšena.

 

 

 

ESEJ O KULTURI

U njenom opusu ističe se esej O kulturi. Pokušava da uđe u srž problema i na početku se već susrećemo sa pitanjem Šta je kultura? Nakon toga bi naše misli krenule u pravcu odgonetanja ovog pojma. Pominje književnu kulturu, stalnu okupiranost čitanjem, ali i školu i putovanja. Ističe veličanstvo jezika i kaže da je razvijen jezik biće i krv naroda, maksimalan onoga što jedna kultura ostavlja i daje.

 

 

 

ČOVEK JE NOSILAC KULTURE, A JEZIK NAJVAŽNIJE SREDSTVO

Jezik se naravno menja, ali ona smatra da u tim promenama leži živa snaga i tendencija usavršavanja. Živ je i napredan narod koji jezik usavršava, kaže malo dalje. Sve što jedan narod ima i zna inventarisano je i kategorisano u jeziku. Ona takođe smatra da je razvijen i moćan jezik stihija koja je sposobna da sama stvara. Isidora nam u ovom eseju ističe da je čovek nosilac kulture, a jezik predstavlja kao najvažnije sredstvo.

 

 

Isidora je bila izuzetna pojava koja se na književnoj sceni pojavljuje u periodu kada se položaj žena u književnosti nije toliko uvažavao. Istrpela je napade i ostala upamćena na važnoj poziciji u istoriji srpske književnosti.

 

 

TEKST: NATALIJA MITIĆ

Natalija Mitić je studentkinja prve godine Srpske književnosti i jezika Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U slobodno vreme najviše voli da čita klasike uz neki slatki napitak. Uživa u dugim šetnjama uz muziku i pravljenju slatkiša i peciva, kao i vremenu provedenom sa prijateljima.