Davne 1917. godine, u čast mađarsko-američkog novinara i izdavača, dodeljena je prva Pulicerova nagrada. Nagradu je ustanovio Džozef Pulicer, koji je nakon smrti sav imetak ostavio Univerzitetu Kolumbija, koji i dan-danas, jednom godišnje, uz 10.000 američkih dolara deli nagradu najostvarenijim novinarima, književnicima, fotografima i muzičkim kompozitorima.
KO JE BIO DŽOZEF PULICER?
Džozef Pulicer je kao sedamnaestogodišnjak napustio Mađarsku i došao u Ameriku kako bi pratio svoje velike snove. Bio je vlasnik mnogobrojnih listova, a smatra se i začetnikom žute štampe. Žutu štampu je, naime, koristio u borbi protiv političkog nasilja.
Bio je velika pristalica demokratske partije i svim sredstvima se borio protiv tadašnjih američkih vlasti. Koristio je senzacionalizam kao političko sredstvo.
Velika životna želja mu je bila da otvori prvu novinarsku školu na svetu, što se desilo tek godinu dana nakon njegove smrti.
Baš zbog te želje je sve što je za života zaradio ostavio Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, koji će kasnije svoju najprestižniju nagradu nazvati baš po njemu.
KATEGORIJE DODELJIVANJA NAGRADE
Pulicerova nagrada se dodeljuje u dvadeset dve kategorije, od čega je petnaest iz oblasti novinarstva, a sedam iz oblasti književnosti i muzike.
Neke od kategorija u novinarstvu su foto-vest, izveštavanje u interesu javnosti, kao i lokalno, narodno i međunarodno izveštavanje.
Tako i književne kategorije obuhvataju različite žanrove, dok je muzičkim ostvarenjima namenjena samo jedna nagrada.
Pulicerova nagrada je namenjena isključivo američkim državljanima, sa izuzetkom kategorije istorije.
KO SU BILI SRPSKI DOBITNICI?
Nedovoljno je poznato i to da među dobitnicima nagrade ima i onih poreklom iz Srbije. Volter Bogdanić, koji se aktivno bavio novinarstvom od osamdesetih do ranih dvehiljaditih godina je Pulicerovu nagradu dobio čak tri puta.
Istraživanja koja su mu donela nagradu jesu ona u kojima se bavio korupcijom u Americi, prvenstveno u medicini i farmaciji.
Mihajlo Pupin je 1924. godine nagrađen za svoju autobiografiju Od pašnjaka do naučenjaka, a delo je prevedeno na srpski jezik pet godina nakon osvajanja nagrade.
Čarls Simić, Amerikanac srpskog porekla, je za svoju zbirku pesama Svet se ne završava dobio Pulicerovu nagradu 1990. godine.
KONTROVERZE I EVOLUCIJA
Na zvaničnom sajtu Pulicerove nagrade piše da je sama priroda odabira dobitnika subjektivna.
Žiri je često umeo da iz ideoloških razloga odbacuje određene nominacije, te su pedesetih i šezdesetih godina mnoga kultna dela bila lišena nagrade budući da su se bavila tabu temama poput seksualnosti, narkotika, ili jer su samo sadržale psovke.
Javnost je na ovo reagovala burno, pogotovo kada Hemingvej nije bio nagrađen za roman Za kim zvono zvoni. Ipak, već naredne decenije, za delo Starac i more Ernest Hemingvej je odneo nagradu.
Jedan od kultnih momenata Pulicerove nagrade koji je naglasio period progresije se desio kada ga je nagradu odneo Toni Kušner 1993. godine za predstavu Anđeli u Americi. Predstava obrađuje krizu epidemije side i homoseksualnost.
Areta Frenklin je za svoju muziku posthumno dobila nagradu.
Kendrik Lamar je 2018. godine bio prvi američki reper koji je dobio Pulicerovu nagradu za muziku, budući da se ova nagrada gotovo isključivo deli klasičnim muzičarima.
Svi ovi momenti nagovestili su pozitivnu promenu procesa dodeljivanja prestižne nagrade o kojoj sanja svaki novinar i umetnik.
TEKST: MARINA MILENTIJEVIĆ
Marina Milentijević je student novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu.
