Esteta s kraja 19. veka, koji je odabrao mrtvačku lepotu kao rukavicu bačenu ukusu većine, bio je svestan da gaji ono što je Bodler nazvao cvetovima zla. Tako je govorio Umberto Eko u svoj knjizi Istorija ružnoće.
POJAVA MODERNE LIRIKE
Sa pojavom Šarla Bodlera, od sredine 19. veka može se govoriti o modernoj lirici u evropskoj književnosti. Zbirkom Cveće zla Bodler je doneo moderni duh evropskom pesništvu. Zbog njenog epohalnog značaja neki su je nazivali i Božanstvenom komedijom modernog čoveka. Zbirka prikazuje pakao ljudskog srca u modernom gradu.
POEZIJA KOJA JE DONELA SINESTEZIJU
Bodler je bio sve pomalo: romantičar, simbolist, parnasovac – sve ono što će tek doći. Kroz čamotinju trajanja njegova poezija izražava čežnju za dalekim i astralnim prostorima. Bodlerova poezija donela je sinesteziju: on vidi zvukove, čuje boje i mirise, i mističan je.
ŠARL BODLER – MODERNI BUNTOVNIK
Ranjenost dečije duše prelivala se u pobunu iskazanu bekstvom u kafane, u dim i alkohol. Da bi ga zaustavili u tome, roditelji šalju Bodlera na put u Indiju, u Kalkutu. Sve mu je to ličilo na izgnanstvo, ali sa tih putovanja doneće vizije o daljinama.
Intelektualna i pesnička pobuna Bodlera je usmerena protiv svakodnevice i učmalosti, protiv malograđanskog samozadovoljstva. U svemu tome on nazire bolesti budućeg sveta. Videće udes ljudi nadolazećih decenija. Bolom i nezadovoljstvom prožeta, njegova inspiracija postaće cveće zla. Razapet između gliba života u koji sve više tone i snova o raskošnim krajevima, Bodler stvara novu poetiku i dotad nezamislivu poeziju.
NOVO POIMANJE LEPOTE U PESNIŠTVU
Pojava Cvetova zla bila je jednaka revoluciji. Sa ovom zbirkom započeto je novo poimanje lepote u pesništvu. Stihovi ove zbirke su u znaku usamljenosti, razočarenja i klonuća. Bodler je otkrio sve ljudske gluposti, sve vidove greha, prljavštine, nasilja, dosadu i smrt. Pokupio je sve cveće zla ovoga sveta, doživevši pariski život kao pakao od mnoštva krugova.
BEKSTVO OD POSTOJEĆEG
U neodoljivoj želji da pobegne od svega što je čulima iskusio, zavapiće: Bilo gde! Bilo gde! Samo negde izvan ovog sveta. Ako se to ne može, onda se treba nezaustavno opijati, jer je to bekstvo od postojećeg. Tako se i sam Bodler opijao. Zbog toga se razboleo od sifilisa i umro u najvećim mukama. On se opijao i tonuo u zanose, himere i svoje svetove.
ESTETIKA RUŽNOG
Bodler lepotu pripisuje ružnim stvarima, diveći se njihovoj ružnoći, dajući im posebnu važnost kroz stihove. Lepota i ružnoća kao dve oprečnosti sada su dobile sasvim novu dimenziju. Zapravo se kroz lepotu jezičkog izričaja i uzvišenu formu postiže dinamika kontrasta.
Bodler se obraća čitaocu:
Al’ od svih šakala, pasa, pavijana,
Jakrepa, pantera, grabljivih kraguja,
Nakaza što grakću, gmižu poput guja,
U zverinjaku naših sramnih mana,
Ima jedan opak porok preko mere!
Taj porok jeste dosada. Egzistencijalni prostor ispunjen je glupošću, grehom, škrtosti, kajanjem, nemoralom, pijanstvom, nasiljem i tminama što bazde. Čitaocu se ljudski svet prikazuje kao zverinjak. Sve ružno, demonsko i opako – sve sami simboli cvetova zla.
ZLO BEZ DOBRA NE MOŽE OPSTATI
Sve u svetu ima lepotu, samo nije svako sposoban videti tu lepotu. Nju u takvim stvarima mogu videti samo pojedinci poput Bodlera. Lepota i ružnoća – dobro i zlo, upravo zbog toga su cvetovi zla posebni, neostvareni i nepredvidljivi, jer zlo ne može opstati bez dobra.
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
