Jedna od posledica brzog života koji danas svi vodimo jeste što krademo dodatne minute dana za sebe, i, kako to obično biva, fali nam samo još pet minuta kvalitetnog sna. Ovakav tempo života vodi nas u krevet pod stresom. Sa stresom i ustajemo, ukoliko nas nesanica nije zadržala budnim tokom cele noći. Kada dođu katastrofalne posledice nekvalitetnog sna, minute nećemo moći da krademo, niti da vraćamo vreme unazad.
NEDOSTATAK SNA NARUŠAVA ZDRAVLJE
Mentalni i fizički napori takođe predstavljaju bitan faktor, i jedan od glavnih uzročnika nesanice i nekvalitetnog sna. Stres i nesanica, tačnije njihova ubitačna simbioza, stvara nekvalitetan san sa kojim se sve više ljudi susreće.
Međutim, da li je ovakav način života vredan našeg zdravlja? I koliko još minuta treba da ukrademo kako bi naše zdravlje stavili na prvo mesto?
UTICAJ NESANICE NA NAŠE TELO
Posledica nekvalitetnog sna je takođe i depresija, koja nas baca u začarani krug neprospavanih noći. Nesanica takođe utiče na koncentraciju i raspoloženje.
Hormoni stresa koji se luče, uzrokuju razbuđenost zbog nervoze i nemira, što nas opet dovodi do toga da u krevet moramo otići bez stresa, opušteni, kako bi san uopšte pokucao na očne kapke.
Tokom sna, naš krvni pritisak je veoma nizak, što znači da nedostatak sna ume da ga povisi. Takođe, manjak sna utiče i na promene u metabolizmu i može dovesti i do kardiovaskularnih bolesti.
RAD BIOLOŠKOG SATA
Melatonin, hormon spavanja koji proizvodi epifiza smeštena u sredini našeg mozga, upravlja našim biološkim satom. Melatonin počinje da se luči uveče i šalje nam signale kad je našem telu potreban odmor.
Organizam smanjuje lučenje melatonina sa prvim zracima sunca i šalje signal telu da je vreme za buđenje. Međutim, iako nam naše telo šalje signale za spavanje, mi ipak odlučujemo ostati budni i time remetimo lučenje melatonina.
To nas dovodi do umora i nekvalitetnog sna.
KAKO DO KVALITETNOG SNA?
Kvalitetnim snom ojačavamo imuni sistem, smanjujemo podložnost upalama, glavoboljama, pospešujemo izgled kože, i pojačavamo proizvodnju hormona rasta. Iako je spavanje prirodan proces, jako je osetljiv i lako se može poremetiti.
Kvalitet sna takođe utiče i na naš svakodnevni uspeh, bolje i lakše rukovođenje sopstvenim životom.
Preporučuje se izbegavanje teške i obilne hrane, nikotina, kofeina kao i elektronskih uređaja pred spavanje kako bi ujutro ustali odmorni i naspavani.
BROJ SATI SNA NE UTIČE NA KVALITET
Kao što smo već napomenuli, naučeni smo da se opterećujemo brojkama, satima i minutima. Međutim, naš san ne karakterišu brojke, niti su one pokazatelj njegovog kvaliteta.
Naš organizam igra ključnu ulogu, on određuje vremensko trajanje našeg sna za koje smatra da će ga učiniti kvalitetnim i moramo ga slušati. S obzirom na to da je svako od nas različit, najbolje bi bilo da se pridržavamo onoga što nam telo traži i da pratimo ritam koji nam ono dodeljuje.
Kvalitet sna meri se našom sposobnošću za obavljanjem zadataka koji su nam namenjeni. Takođe, bitno je i održavanje naše rutine i nivo odmornosti kada ustanemo iz kreveta.
TEKST: HELENA PLAHĆINSKI
Helena Plahćinski je student prve godine fakulteta za Diplomatiju i bezbednost u Beogradu. Od malih nogu volela je pisano slovo na papiru, i ta ljubav traje već 15 godina. Sa sedam godina, pod svećom, pisala je kratke dečije pesmice sebi za dušu. Danas vodi pregovore sa izdavačkim kućama oko objavljivanja svoje prve zbirke poezije koja nosi naziv “Avaz”. Hobi koji joj se duboko uvukao pod kožu, odveo ju je na put kojim je mislila da nikad neće koračati.