Upoznati sebe je maratonska trka. Poenta je stići do kraja. Ne moramo biti prvi, najbrži, ali moramo stići. To je putovanje koje traje, putovanje sa bezbroj prečica, ali i pogrešnih skretanja. Na kraju krajeva, ljudi smo, pravićemo loše izbore. Mada kakvi bismo to ljudi bili da ne napravimo barem duplo više onih dobrih? Čuveno delo Jovana Dučića, Blago cara Radovana, može nam pomoći u otkrivanju i saznavanju toga ko smo i ko možemo biti.
SREĆA JE SKRIVENA U NAMA
Zar nije poučan savet da je za sreću dovoljno da sami sebi ne iskivamo nesreću? Koliko samo vremena provodimo pokušavajući da budemo srećni. Ulažemo trud i vreme da nađemo tu sreću kao da se krije u nekom skrivenom ćošku. Zapravo je sve vreme ona samo čučala u nama. Dučić nas podseća da ne smemo biti sujetni i stvarati sebi neprijatelje.
ZA NESREĆU SMO PONEKAD GLAVNI KRIVCI MI
Nismo ni za sreću uvek mi zaslužni. Dobre stvari donose nam i drugi ljudi, naši prijatelji. Loše je sve nesreće pripisivati drugima. Ponekad smo zlikovci u priči ipak mi. Nikada nećemo biti istinski srećni ako budemo drugima želeli nesreću, niti ako se budemo upoređivali sa drugima. Blagostanje našeg duha može biti drugačije od tuđeg. Duše su ipak, čini se, kao i otisak prsta – kod svakoga različite.
LJUBAV JE STVAR OSEĆANJA, ALI NE I RAZUMA
Jovan Dučić uz pomoć drugih slavnih ličnosti istorije govori o toj moćnoj sili koju zovemo ljubav. Ništa nije sveobuhvatnije od nje. Sve prave ljubavi su slepe i uvek su stvar osećanja, nikada razuma. Voli se celim srcem, a u srcu su i sva druga osećanja.
VRHUNAC SVAKE DOBROTE
Zato je ljubav tako sveprožimajuća i vrhunac svake dobrote. Zahteva žrtve, ali zauzvrat daje sve ono najuzvišenije. Ona samu sebe slavi baš zato što je takva. Ponešto možemo naučiti i o tome kakvi su muškarci, a kakve žene u ljubavi. Međutim, jedna stvar je ista za sve. Ako pričamo sa nekim o ljubavi, znači da smo već pomalo zaljubljeni.
MLADOST NE PRIZNAJE STAROST
Nismo li najlepši u mladosti? Zar nije sve tada bolje, vedrije, istinitije? Dučić tvrdi da ako je neko zaista bio mlad, nikada neće biti stvarno star. Izgled se može promeniti, ali ono plemenito se nikada ne menja u nešto lošije. Starost je tu samo da bude ogledalo onoga što smo bili čitavog života. Naravno, svi bismo više voleli da večno budemo lepi. Zato, nije uzaludno reći: Čini dobro da ti dobro bude.
STAROST ILI MLADOST – OD NAS ZAVISI
Starost naplati svaku grešku mladosti. Ipak, svi smo dobili priliku da odagnamo starost. Nema ona veze sa godinama već sa voljom za životom. Mladi se, takođe, mogu smatrati starcima ako svoj život žive učaureno, bez prijatelja i radosti. Ako možemo da se radujemo, šalimo i veselimo lepim stvarima, uvek ćemo biti mladi. Još ako sve to možemo da radimo u dobrom društvu, starost bi mogla zaboraviti i sopstveno ime.
DOBAR SAPUTNIK KROZ ŽIVOTNO PUTOVANJE
Blago cara Radovana nudi nam obilje inspirativnih misli. Sa lakoćom se možemo prošetati kroz viđenje pesnika, ali i viđenja njegovih istomišljenika. Uz to, možemo svašta korisno naučiti. U bilo kom dobu života, ovo delo može nam biti kao priručnik za promišljanje svih naših poteza, izbora i osećanja. Ono bi bilo dobar saputnik svakog životnog putovanja.
TEKST: JELENA MIRKOVIĆ
Jelena Mirković uskoro će diplomirati na Fakultetu političkih nauka na smeru novinarstvo i komunikologija. Pasionirano čita ljubavne romane i fantaziju tako da iz svake knjige beleži citate kojoj joj se najviše dopadaju. Večiti je optimista i veruje u heroje koji na kraju priče ne moraju da žrtvuju svoju sreću zarad tuđe.
