Verovatno smo nekada razmišljali kako bi nam dan ili, generalno, život izgledao kada ne bismo komunicirali. Kada ne bismo govorili niti razumeli znakove koji nam se pokazuju i na koje ukazujemo. Kaže se da je komunikacija imanentna ljudskim bićima kao neophodan faktor u svakodnevnom sporazumevanju. Potiče od latinske reči koja znači deliti ili učiniti nešto zajedničkim. Naučna disciplina koja proučava ovaj fenomen je komunikologija. Takođe, za komunikaciju se kaže da je osnov međuljudskih odnosa. Njen sastavni deo su: pošiljalac, informacija, kanal kojim se informacija prenosi i primalac poruke.
KOMUNIKACIJA PUTEM PISMA
Komunikacija se kroz vreme razvijala, menjala, a ljudi su na to mnogo uticali. Shodno tome, te su promene propratili i prilagodili im se. Nekada su ljudi, koji su fizički bili udaljeni, razmenjivali poruke tako što su pisali pisma. Pri tom je bilo potrebno određeno vreme da poruka stigne do primaoca. Danas je taj proces znatno ubrzan.
RAZLIČITE VRSTE KOMUNIKACIJE
Društvene mreže su obezbedile lakšu, bržu i jednostavniju komunikaciju među ljudima. Međutim, poznata je činjenica da su se od početka proučavanja komunikacije razvile njene različite vrste. Tako se danas razlikuju: verbalna i neverbalna komunikacija, intrapersonalna i interpersonalna, javna i masovna komunikaciju, ali i mnoge druge.
KAŽI I(LI) POKAŽI
Govor ili gestikulacija – najbolji način sporazumevanja među ljudima. Da li će nam neko reći Da ili klimnuti glavnom gore-dole, svejedno je. Poruka je ista, a mi je razumemo podjednako dobro. Verbalna komunikacija je komunikacija koja koristi reči, dok neverbalna podrazumeva sporazumevanje gestovima i mimikom. Usmeni govor koji karakteriše verbalno komuniciranje, definiše se kao razgovor.
Međutim, važno je naglasiti da nije svaki razgovor ujedno i dijalog, jer su za dijalog neophodne dve strane. Za sam čin komuniciranja, to nije norma, ako se zna da postoji i intrapersonalna komunikacija (komunikacija sa sobom). Takođe, za savladavanje komunikacije neophodno je znati da se neverbalna i verbalna međusobno dopunjuju na različite načine. Kada neko kaže nešto, a uz to se smeška, to uglavnom znači da ima pozitivan i potvrdan stav prema izrečenom.
RECI SEBI ILI DRUGIMA
Intrapersonalna komunikacija se definiše kao neka vrsta dijaloga sa samim sobom i usmerena je na mentalne procese koji se odvijaju unutar pojedinca. Informacije koje se razmenjuju u okviru intrapersonalne komunikacije ostaju poznate samo jednoj osobi, koja je istovremeno i pošiljalac i primalac. Međutim, onog trenutka kada se poruka iz ovog domena saopšti drugom licu, iz intrapersonalne prelazi se u interpersonalnu.
Sa druge strane, interpersonalna komunikacija se odvija između najmanje dvoje ljudi i ovo je najčešći vid komunikacije. Do ovakve komunikacije može doći spontano, uvežbano ili planirano. Dakle, osoba može imati potrebu da se nekome obrati, kao deo spontane reakcije. Sa druge strane, može imati nameru ili cilj sa kojim započinje razgovor. Važan faktor u ovakvom načinu razmene informacija je povratna informacija. Povratna informacija je značajna kako bi se utvrdilo da li je informacija primljena na na način na koji je i poslata.
JAVNA I MASOVNA KOMUNIKACIJA
Javna komunikacija je prisutna u većim grupama gde svaka strana ima jednak status i zadatak. To je da se prenese što više informacija koje su od značaja za svakoga od učesnika u razgovoru. Često se dešava da se u ovakvim okvirima može uticati na stavove i mišljenje druge strane, što neretko i predstavlja cilj komunikacije. Klasični primeri ovakvog tipa komuniciranja su intervjui, konferencije za štampu i tribine.
Međutim, sa druge strane, masovna komunikacija je, za razliku od javne, upravo to, masovna. Pomoću sredstva masovnog komuniciranja, odnosno medija, informacije od značaja dolaze do velikog broja ljudi koji na taj način učestvuju u razgovoru. Samim tim se može reći da je masovno komuniciranje organizovano prenošenje svih oblika informacija. U tom slučaju, u zavisnosti od medija, povratna poruka je moguća ili ipak nije.
VAŽNO JE OVLADATI KOMUNICIRANJEM U CELINI
Komunikacija je oduvek postojala i uvek će je biti, a pitanje je samo na koji način će se poruke razmenjivati. Treba uzeti u obzir i činjenicu da pored navedenih postoji i formalno, neformalno, posredno, neposredno, virtuelno komuniciranje, i mnoga druga. U toku jednog dana promene se nekoliko načina komuniciranja, i to svesno ili nesvesno. Međutim, važno je da svaki od njih ima svoje karakteristike, kojih treba da budemo svesni da bismo ovladali komuniciranjem u celini.
GLAVNI KLJUČ OD TREZORA
Zašto je važno ovladati komunikacijom? Zato što je to veoma važan segment čovekovog života koji uzima zdravo za gotovo. Poznavanjem komunikacije izbegavamo da budemo izmanipulisani na više načina. Zahvaljujući njoj možemo naučiti da pročitamo čoveka pomoću neverbalne komunikacije, a da on ne mora da izgovori ni reč. Međutim, glavni odgovor na ovo pitanje jeste zato što je dobra komunikacija ključ svega.
TEKST: MILJANA SAVIĆ
Miljana Savić studira na Filozofskom fakultetu u Nišu, smer Komuniciranje i odnosi sa javnošću. Gaji ljubav prema čitanju, odakle je i proisteklo interesovanje prema pisanju. Otvorenog je uma, kreativna i odgovorna.
