Ljudska bića teže ka tome da zadovolje svoje fundamentalne potrebe, međutim, ponekad ih uzimaju zdravo za gotovo. Potreba za hranom reguliše glad koju ljudi osećaju. Mada pored toga, prema Maslovljevoj hijerarhiji potreba, time se nekada zadovoljava mnogo više od fundamentalne potrebe. U pitanju su socijalne potrebe – želja da konzumiramo određenu hranu, na određenim mestima, sa konkretnim ljudima.
UTICAJ GLOBALIZACIJE
Svaka civilizacija uljuljkana je u okvire svoje kulture do te mere da im je gotovo nepojmljivo kada uoče razlike među njima. Međutim, procesom globalizacije dobija se jedna velika, zajednička kultura, gde svako, pomalo, daje svoj doprinos. Globalizacija ne izostavlja ni kuhinju, kao važan element svake kulture. Tako su, recimo, danas širom sveta dostupne kineska, japanska, indijska ili američka kuhinja, u kojima uživaju stanovnici širom planete.
Problem je u tome što se svako jelo koje potiče iz druge kulture priprema na drugačiji način. To dovodi do gubitka autentičnosti i jedinstvenosti hrane, ali zauzvrat dobija zasluženu ili nezasluženu popularnost.
POLAKO, ALI SIGURNO
Francuzima je hrana deo zadovoljstva. Razlog tome je što u tom delu dana posvećuju pažnju sebi, biraju hranu koju vole i ne žure. Poprilično su organizovani po pitanju ishrane i obroka – poštuju 3 obroka dnevno, odmereno grizu i žvaću duže i sitno. Za njihov obrok vezuje se hleb, kao neizostavni deo njihove kulture, i čaša vina. Pored toga, vrlo često konzumiraju sireve, meso i tople napitke. Sa druge strane, nikada ne bi doručkovali slaninu i jaja. Preferiraju domaću, a ne gotovu, brzu hranu, ali i bez obzira na to, porcije hrane koju serviraju su izuzetno male.
LJUBAV, PA SVE OSTALO
Prema mišljenju ovog naroda, hrana je prvo ljubav, istorija, pa tek onda zadovoljstvo. Poput Francuza, smatraju da brza hrana nije dobar obrok za naše telo. Zbog toga preferiraju kuvanu domaću hranu, spremljenu na njihov način. Zaštitna jela ove države su svakako testenina i pica, ali italijanska kuhinja ima još mnogo toga da ponudi. Sir, različiti sosevi, ali i dezerti daju šmek kuhinji Italije.
SAD – SUŠTA SUPROTNOST EVROPLJANIMA
Za razliku od evropskih zemlja koje imaju neke svoje kulinarske standarde i svoju kuhinju, Sjedinjene Američke Države su malo drugačije. Preferirajući brzu, gotovu i konzerviranu hranu bivaju sušta suprotnost Evropljanima. Vole rashlađena pića, ali ne vole toplu hranu, a jedni od najzastupljenijih obroka su sendviči i sve vrste mesa. Poznate brze hrane koje su otvorene širom sveta, svoje korene vuku upravo iz Amerike. Stoga se može reći da one predstavljaju kuhinju ove zemlje.
HRANA KOD KUĆE I U RESTORANIMA NIJE ISTA
Hrana koju su Kinezi kuvali za kućne obroke i ona koju su služili u restoranima, svojevremeno, nije bila ista. Naime, hrana u restoranima stvorila je nove načine ishrane ovog naroda, a nastala je iz ekonomske nužnosti. To je dovelo do toga da za prosečnog Amerikanca kineska kuhinja može da bude ili prosto uživanje, ili hrana za preživljavanje.
Ovde preovladavaju morski plodovi i povrće, a zeleni čaj je neizostavan deo svakodnevice. Kao nacionalno jelo izdvajaju crna jaja koja se čuvaju u određenoj smesi neko vreme pre konzumacije. Za Kineze to je posebna poslastica koja je važna za njihovu kulturu.
PIRINAČ – U SVE SE MEŠA
Japanska tradicionalna hrana je gotovo, pa, prirodna. Shodno tome, sačinjena je od pirinča, povrća, ribe i soje. Sa druge strane, sadrži jako malo šećera i mesa. U suštini, glavni sastojak u većini jela je upravo pirinač. Međutim, vrlo često koriste i neke soseve, od kojih je najkorišćeniji soja sos. Ne vole prezasićenu hranu, zbog čega im obroci sadrže veoma malo soli. Nacionalno jelo Japana je suši i on je procesom globalizacije dospeo i do udaljenih zemalja, gde se redovno konzumira.
JAK UKUS OSTAVLJA JAK UTISAK
Kuhinja Indije razlikuje se u samoj zemlji u zavisnosti od običaja i veroispovesti stanovništva. Muslimani u Indiji, recimo, ne jedu svinjetinu, ali zato konzumiraju jagnjetinu i jaretinu. Sa druge strane, Hindusi ne jedu govedinu, ali favorizuju druge vrste mesa. Ono što je karakteristično za sve predele Indije i za sve stanovnike, jeste hrana sa biljnim sastojcima. Odnosno, hrana sa pirinčem, kukuruzom i povrćem. Kako su mnogi začini potekli upravo sa ovog područja, ne može se ni zamisliti indijska hrana bez začina i raznih ukusa. Upravo je to zaštitni znak kuhinje ove zemlje.
HRANA ISPUNJAVA DUH
Važno je zapamtiti da ono što se uzima zdravo za gotovo, a deo je ljudske svakodnevice, predstavlja važan deo kulture. Ako se zadesimo u nekom novom okruženju, sa nepoznatim ljudima, mnogo toga mogu naučiti o nama samo po hrani koju konzumiramo, i načinu na koji to činimo. Shodno tome, može se reći da hrana ne ispunjava samo naše telo, već i duh, koji razvijamo kroz kulturu.
TEKST: MILJANA SAVIĆ
Miljana Savić studira na Filozofskom fakultetu u Nišu, smer Komuniciranje i odnosi sa javnošću. Gaji ljubav prema čitanju, odakle je i proisteklo interesovanje prema pisanju. Otvorenog je uma, kreativna i odgovorna.
