Mango i Papaja je seksi sajt sa holističkim temama.

Home » Nefertiti – lepota koja živi

Nefertiti – lepota koja živi

Nefertiti. Stara je 3000 godina, a pleni i dalje. Koga drugog znate, da je vanvremenski i da ima ovoliki uticaj i moć nad generacijama i generacijama? Za nju ste verovatno čuli, ali sumnjamo da vam je o njoj poznato bilo šta detaljno, jer svet je ne poznaje. Mistična, magična i moćna. Lepotica je stigla.


SVE ONO ŠTO JE BILA

Lepotica koja je stigla upravo je Nefertiti. Mnogi je najrazličitije opisuju, ali jedno je sigurno – svi je znamo kao jednu od tri najmoćnije vladarke Egipta do danas. Živela je u doba faraona, imala porodicu, bila verski fanatik. Kovala je zavere i zabijala noževe u leđa neprijateljima. Mnogi su je voleli, mnogi i mrzeli, ali je to nije sprečilo da postane poznata revolucionarka, boginja na zemlji, ali i žena faraon.

 

 

 

KRALJEVSKO POREKLO ILI NE?

O Nefertitinom životu ne zna se puno, a i ono što se zna, na bazi je pretpostavki. Kažu da je rođena oko 1370. godine pre nove ere, od oca Aja i majke Tadukipe. Otac je bio visoki funkcioner i kasnije faraon u Egiptu. Majka je bila princeza kraljevstva Mitani iz severne Sirije. Drugi nagoveštavaju da je imala građansko, a ne kraljevsko poreklo i da je odrasla u haremu. Kako god bilo, sigurno je da se mlada, sa svega 15 godina, udala za Amenhotepa IV. On je od nje bio stariji godinu dana, ali su, svakako, zajedno vladali i imali, na neki način, skladan brak.

 

 

Rodila mu je šest ćerki, od kojih su dve postale kraljice u svoje vreme. Iako se sumnja da njih šest nemaju istog oca, to njihovu majku nije sprečilo da stoji uz svog supružnika i u dobru i u zlu. Verovanje je da ju je za njega dovela kraljica Tij, tadašnja egipatska vladarka, a Ajova rođena sestra. Namera joj je bila da Nefertiti Amenhotepa odvoji od ideje monoteizma. Ipak, Nefertiti je svoj položaj supruge učvrstila tako što je muža pratila u svemu i pomagala mu da Egipćane prevede na veru u jednog Boga.

 

 

 

VELIKA REVOLUCIJA

Njihovo verovanje u boga svetlosti i Sunca, Atona, dovelo je do velike revolucije. Sagradili su novu prestonicu, 1346, i preselili se iz Tebe u Ahet-Aton (Horizont svetla), što je danas Amarna. U njemu su izgradili i nove hramove u kojima se poštovao jedan Bog, odnosno Sunce, tj. Svetlo. Unutar tog novog kulta postojala je trijada božanstava: bog Aton, faraon Ehnaton i Nefertiti. Time su narod doveli u stanje haosa i nemira, ali i sveštenike iznervirali premeštanjem glavnog grada usred pustinje. Ostavši bez posla zbog novih vladara i njihovih uverenja, oni su im postali i glavni neprijatelji.

 

 

 

Sprovedena revolucija donela je ogromne promene i na drugim poljima, kao što je umetnost, na primer. Faraon je sada prikazivan življe, u pokretu, ali i, ponekad, sa ženskim kukovima i hiperbolično. Ranije slike vladara prikazuju ih stereotipično, u zavisnosti od toga da li je žensko ili muško u pitanju, ali je kasnije i Nefertiti prikazivana slično slikama svog supruga.

 

 

 

MISTERIJA NESTANKA NEFERTITI

Svakako, skoro ceo njen život, i pored ovih poznatih delića slagalice, ostaje enigma do danas. Tome ne pomaže njen nestanak nakon 12, od 17. godina vladavine faraona Ehnatona (što je ime koje je naknadno preuzeo, zbog promene religije). Kažu da kao da je u zemlju propala.

 

 

 

Neki nagađaju da se razbolela, umrla, pa njen muž nije želeo ni ime da joj pominju koliko mu je bolno to bilo. Drugi misle da su je ubili (možda njeni neprijatelji – sveštenici). Ipak, pomalja se teorija najsigurnija od svih, a to je da je počela da vlada sa jednakom moći uz Ehnatona i da je čak i novo ime dobila. Neferneferuaten – Lepe su lepote Atona.

 

 

Svog supružnika je nadživela, a misli se da je i nakon njegove smrti ostala na vlasti još najmanje 3 godine, kao Smenkhara. Pokušala je da izgladi situaciju u kojoj se Egipat našao i pozvala sveštenike da se vrate. Time je probala i svojoj zemlji da vrati nekadašnji mir i spokoj. Zbog toga je opisuju i kao junakinju koja je podnela najveću žrtvu za svoju zemlju.

 

 

 

REMEK-DELO KOJE ŽIVI

Od faraonovog ličnog promotera i promotera njegovog izabranog božanstva, Nefertiti se popela do najvećih visina. Možda su zbog toga pokolenja nakon nje, nakon 1333. godine pre nove ere, koja se procenjuje kao godina njene smrti, želela da izbrišu svaki trag njenog postojanja. Uništili su i grad i hramove, sve tragove života, ali u jednom nisu uspeli. Nefertiti nikada nije zaboravljena. Istorija je pamti i po malom, a pitanje je koliku bi slavu uživala da se o njoj više zna.

 

 

 

Jedan trag ipak živi i do danas. Otkrivena pre stotinak godina je njena bista, koja danas privlači nebrojeno ljudi da dođu i vide to savršenstvo. Pričali su da je prelepa, a bista to i dočarava. Simetrija lica, vibrantne boje koje su korišćene i energija koju odaje – samo su neki od činilaca koji ovo remek-delo Tutmozisa čine posebnim.

 

 

 

MANA BISTE

Manom naglašavaju to što njena bista nema jedno oko. Naravno, razne teorije postoje zbog ovoga. Od onih da je oko izgubila tokom života, preko drugih da je na nju bačena kletva zbog neizmerne lepote koju je posedovala. Postoje i teorije da je vajar koji je bistu napravio, bio zaljubljen u nju, a ona njega odbila, te joj se on tako osvetio, izostavivši levo oko.

 

 

 

Nagađati se može mnogo, ali jedno pitanje izranja iz mnoštva nepoznanica. Da li je njena lepota bila tolikih razmera da ju je proklela ili su samo ljudi oduvek bili zavidni? Možda su želeli da svemu nađu manu i napakoste i onome što je mirno i dostojanstveno?

 

 

Slika preuzeta sa Vikipedije.

 

 

TEKST: ALEKSANDRA TODIĆ

Aleksandra Todić je u osnovi entuzijastična idealistkinja. Voli da se edukuje na različite teme, a pokreće je želja da zna što više i spozna nešto novo svakoga dana. Nakon završetka studija Komunikologije volela bi da raširi svest o značaju medijske pismenosti u današnjem svetu.

 

Zaljubljenost u knjige, strane jezike, putovanja i sve što nose sa sobom želela bi da na različite načine podeli sa drugima – jedan od kojih je i pisanje. Blizanac u njoj svoju karijeru vidi u različitim sferama rada sa ljudima – kao kreativca u marketingu, pisca, predavača, ali i menadžera za ljudske resurse, sa nadom da što bolje spozna ljudsku psihu i ono što ljude pokreće.