Od kad je sveta i veka ljudi su radili sve da učine sebe lepšim i privlačnijim. Odnosno da budu u skladu sa standardima koje je društvo u tom trenutku nametnulo. U postizanju tog cilja šminka i kozmetika su uvek bile dobrodošle, a danas ova grana industrije važi za jednu jako bogatu i razvijenu.
STARI EGIPAT
Kroz istoriju, šminka se prvi put pojavljuje u Starom Egiptu gde su se šminkali i žene i muškarci. Gotovo da nema dela tela koji su zanemarivali. Šminkali su oči, usta, a i lice su mazali puderom. Veruje se da šminka datira još iz 3000. godine pre nove ere, zato što su, u čuvenim egipatskim grobnicama, pronađeni razni alati koji su oni koristili u ove kozmetičke svrhe. Na oči su stavljali smesu koju su zvali kohl (nešto slično današnjem ajlajneru), a imali su i specifičan način sminkanja ovog predela. Naime, to su bile bademaste oči izvučene crnim linijama, kako bi ih naglasili. Ovaj stil su preferirali ne samo iz estetskih, već i religijskih razloga. Na ovaj način su imitirali Horusovo, odnosno svevideće oko, verujući da ono ima zaštitničku moć.
Za usta su koristili crvenu boju napravljenu od crvene gline. Istu smesu su upotrebljavali i za rumenilo. Lakirali su nokte i farbali kosu. Nokti su imali statusni simbol, zato su oni koji su vladali birali svoju boju laka, koja nije bila dozvoljena nižem staležu. Tako je Kleopatrina boja bila crvena.
ANTIČKA GRČKA
Za vreme Antičke Grčke vezuje se doba prirodne lepote. Šminka se manje koristila nego što je to bio slučaj u Starom Egiptu, a i bila je namenjena samo višem staležu. U ovo vreme cenila se bela, bleda koža, shodno čemu su Grkinje vrlo često koristile pudere i razne preparate za prosvetljivanje tena. Za usne i obraze koristile su crvene pigmente. Međutim, pored toga dosta su upotrebljavale i crne pigmente za farbanje obrva, kako bi postigne efekat spojenih obrva. Za razliku od danas, kada je čupanje i depilacija moderna stvar, tada bi bila nezamisliva. Žene i devojke koje nisu prirodno imale toliko dlaka, lepile bi dlake životinja.
SREDNJI VEK
Šminkanje u srednjem veku nije bilo popularno kao u ranijim civilizacijama, ali postoje dokazi da su žene i tada koristile ove preparate. Naime, slučaj bolesti je bio jedini opravdan razlog da se šminka stavlja na lice i telo, kako bi se prikrili znaci prehlade ili bolesti. Žene su se i dalje trudile da postignu belinu tena, a senke i ajlajner su postali neprihvatljivi. Za razliku od Grkinja, ovo je period kada je čupanje obrva postalo moderno i poželjno. Nakon srednjeg veka šminka se ponovo vraća u modu, sve do Viktorijanskog doba, kada je ponovo postala tabu tema, gde se verovalo da se šminkaju samo žene lakog morala.
TOTALNI PREOKRET
Nakon turbulentne istorije šminke i kozmetike usledilo je vreme revolucije. Vreme kada je ženama dopušteno i prepušteno da same odlučuju o tome šta će nositi i kako će se, i da li će se, šminkati. Slobodno možemo reći da ovaj period predstavlja pobedu ove grane industije. Od tada nije prestala da se razvija do te mere da šminka, danas, predstavlja deo naše svakodnevnice.
TEKST: MILJANA SAVIĆ
Miljana Savić studira na Filozofskom fakultetu u Nišu, smer Komuniciranje i odnosi sa javnošću. Gaji ljubav prema čitanju, odakle je i proisteklo interesovanje prema pisanju. Otvorenog je uma, kreativna i odgovorna.
