U svetu trenutno gladuje oko osamsto dvadeset devet miliona ljudi. Isti taj svet proizvodi toliko hrane da može nahraniti čitavu populaciju bez problema. Ipak, na godišnjem nivou otpisuje se 1.3 milijarde tona jestivih namirnica i to kao nepotrebni višak, koji uglavnom završava na deponijama. Glad je jedan od vodećih uzroka smrti. Ova nimalo logična, ali, nažalost, veoma stvarna statistika oslikava apsurdni problem današnjice. To je prekomerno bacanje hrane u svetu u kojem ljudi masovno gladuju.
KOLIKO HRANE BACAMO U DOMAĆINSTVIMA?
Ako smo se posle ovakvih činjenica zapitali šta to nije u redu sa dotičnim svetom, hajde da se za početak osvrnemo na sebe i sopstvene navike. Svako od nas u proseku godišnje baci oko dvadeset sedam kilograma jestivih i osamdeset kilograma nejestivih delova hrane. To su pokazale analize istraživanja o bacanju hrane u beogradskim domaćinstvima. Sproveo ih je Centar za unapređenje životne sredine. Ukoliko proširimo računicu na celu našu zemlju, dobićemo podatak da se u Srbiji baci ili izgubi sedamsto sedamdeset hiljada tona hrane na godišnjem nivou.
ZAŠTO OD HRANE PRAVIMO OTPAD?
Istraživanja su ukazala na četiri okolnosti koje najčešće doprinose ovom problemu. Prvi i osnovni problem jeste što se u domaćinstvima skuva više nego što je potrebno. Upravo tako gomilaju se ostaci. U nešto manje slučajeva hrana se baca jer se pokvarila. Zatim, baca se zbog isteka roka trajanja prehrambenih artikala, ali i zbog toga što je zaboravljena u frižideru ili zamrzivaču.
BACANJE HRANE JE HUMANITARNA, ALI I EKOLOŠKA KRIZA
Pored sasvim jasnog etičkog i moralnog problema, otpad od hrane predstavlja ozbiljnu pretnju po životnu sredinu. To je problem, kako u svetu, tako i u Srbiji. Devedeset odsto godišnjeg otpada završava na deponijama. Emituje gasove staklene bašte, zagađuje vodu kao osnovni životni resurs i doprinosi klimatskim katastrofama. Deset odsto od ukupne emisije gasova potiče od hrane koju bacamo u smeće. Dodajmo na to da u njenu proizvodnju ulažemo ogromne količine osnovnih životnih resursa – zemlje, vode i energije.
SISTEMSKE PROMENE I ZNAČAJ EDUKACIJE POJEDINACA
Ujedinjene nacije zajedno sa centrima za zaštitu i unapređenje životne sredine odavno apeluju na sistemske promene. Bore se za bolje propise za trgovinske i ugostiteljske objekte, kao i za adekvatnu regulaciju prehrambenog otpada. Većina ljudi bi uz odgovarajuće sistemsko rešenje bila spremna da razvrstava otpad od hrane, pokazala su istraživanja. Uz malo edukacije i dobre volje, počećemo da obraćamo pažnju na način na koji se odnosimo prema hrani u svom domu. Bolje ćemo planirati obroke, kupovati namirnice u umerenim količinama i adekvatno ih čuvati.
LIČNIM PRIMEROM I POZITIVNIM STAVOM DO PROMENA
Inspirativni pojedinci širom zemlje organizuju brojne akcije dostavljanja hrane ugroženima, kao što je kolektiv Solidarna kuhinja. Od skoro je na mobilnim telefonima dostupna i aplikacija Odnesy preko koje se može poručiti hrana iz različitih objekata, koja po isteku radnog vremena ne stigne da se proda, a koja bi inače završila kao otpad. Lični primer, pozitivan stav i koristan rad uveliko su prisutni u našoj okolini – vreme je da se svi priključimo.
TEKST: JELENA VUJKOVIĆ
Jelena Vujković je završila studije Srbistike, nedavno magistrirala i sada se prepušta svim poslovima koji gaje ljubav prema jeziku, izražavanju i kreativnosti. Trudi se da bude društveno odgovorna, gaji veliku ljubav prema prirodi i poštuje život oko sebe.
