Kako su oduvek postojale informacije koje nisu za svačije oko, ljudi su morali da nađu način da ih sakriju. Naučnici tokom svojih istraživanja, vođe tokom ratova; isprobavali su mnoge tehnike skrivanja podataka. Tako se vremenom razvila steganografija. To je mehanizam sakrivanja tajne poruke unutar normalne poruke na način da samo pošiljalac i primalac znaju za to. Ona se danas najčešće koristi u digitalnim vodenim pečatima koje koriste izdavači zbog zaštite autorskih prava.
ISTORIJA
Pojam steganografija potiče od grčkih reči steganos što znači prikriven i graphein što znači pisati. Tokom istorije steganografija se razvijala i imala je razne oblike. Prvi oblik datira još iz doba antičke Grčke, gde su ljudi pisali poruke na drvetu, a zatim ih prikrivali voskom. Rimljani su koristili razne oblike nevidljivih mastila, dok su tokom Drugog svetskog rata Nemci počeli da koriste mikrotačke koje su predstavljale kompletne slike i dokumenta smanjene do veličine tačke, a zatim prikačene u ostatak normalne papirologije.
VRSTE STEGANOGRAFIJE
U zavisnosti od prirode objekta u kom se sakrivaju podaci, razlikujemo pet vrsta steganografije. U sklopu svake od ovih vrsta postoji više tehnika za sakrivanje informacija. Steganografija poruke sakriva informaciju unutar tekstualne datoteke. Tu se često menjaju format teksta, reči ili rečenice. Steganografija slike i steganografija snimka rade po istom principu prikrivanja informacije unutar slike, odnosno snimka. Steganografija zvuka predstavlja najteži oblik steganografije, jer je informacija ugrađena u audio-signal koji menja binarni niz datoteke. Mrežna steganografija predstavlja ubacivanje informacije unutar mrežnih kontrolnih protokola koji se koriste u prenosu podataka.
RAZLIKA IZMEĐU KRIPTOGRAFIJE I STEGANOGRAFIJE
Iako steganografija i kriptografija imaju isti cilj − da zaštite informacije − način na koji postižu to je drugačiji. Dok su kriptografijom zaštićene samo poruke, steganografija štiti i strane koje komuniciraju. Kriptografija menja informaciju i ona ne može da se razume bez ključa za dešifrovanje. Sa druge strane, steganografija prikriva postojanje same informacije. U kriptografiji su podaci uvek vidljivi, dok u steganografiji to nije opcija.
TEKST: NAĐA TODOROVIĆ
Nađa je studentkinja Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, smer Komunikologija i odnosi sa javnošću. U slobodno vreme bavi se fotografijom, čitanjem i pisanjem. Kako je od malih nogu u sportu, želja joj je da jednog dana njena karijera spaja odnose sa javnošću i sport.
