Od pojave čoveka i razvoja ljudske zajednice postojala su različita mišljenja o tome kakvu ulogu u društvu bi trebalo da imaju žene, a kakvu muškarci. Odnos prema ovom fenomenu oduvek je više bio vezan za društveni (ne)razvitak, nego za određenu istorijsku epohu. U zavisnosti od toga kako je određena zajednica funkcionisala, uloga žene je varirala. Od apsolutnog potcenjivanja do veoma važnog društvenog položaja.
PODELA POSLOVA
Jedna od prvih zamki u koju ne smemo upasti je apsolutna podela poslova na muške i ženske. Potcenjivanje ljudi je više nego evidentno u ovoj podeli, a posebno je ono izraženo prema ženama. Nisu sve ženske istorijske ličnosti bile idealne, ali se po tome nisu ništa razlikovale od muškaraca. Bilo je divnih vladarki, umetnica, profesorki i slično, ali je takođe bilo i onih lošijih. Oduvek je tako bilo u razvoju ljudske civilizacije.
Kada posmatramo ilustracije koje prikazuju društveni život određene praistorijske zajednice, tu ćemo uglavnom videti muškarca u prvom planu. Na njima su poslovi izrazito podeljeni na muško − ženske.
Muškarci su ti koji love, nabavljaju hranu, dok su za ženu rezervisani poslovi kod kuće. Naravno, ulogu žene kao majke je nemoguće dodeliti muškarcu, ali za većinu ostalih poslova (uloga u društvenom životu) ne treba biti tako isključiv.
POGLED NA SVET
Treba imati u vidu da ovakve ilustracije rade ljudi koji su naši savremenici. Njihov pogled na svet iz prošlosti, kao uostalom i svih nas iz savremenog doba, u većini slučajeva je pogrešan. Projekcija našeg mišljenja o nečemu iz prošlosti, vrlo verovatno i nije tačna, a u najboljem slučaju je delimično tačna. Sa druge strane iz tog perioda, na primer perioda neolita, postoje brojna svedočanstva u vidu materijalnog nasleđa.
Figurine koje su pravili ljudi toga vremena u dosta slučajeva su prikazivale ženske osobe, sa naglašenim, a u mnogim slučajevima i prenaglašenim atributima. Uglavnom su isticane grudi, bokovi ili zadnjica, a sve to je ukazivalo na svest o plodnosti i razvoju jedne zajednice za šta je po njima bila najzaslužnija žena. Po mnogima u ovim neolitskim društvima prisutan je bio matrijarhat. Mada neki naučnici smatraju da u društvima čiji je glavni nosilac Homo sapiens, matrijarhat nikada nije ni postojao.
Bez obzira na to da li su imale ulogu vladarke ili žene iz najnižeg društvenog sloja, žene su milenijumima unazad imale podjednaku ulogu u razvoju civilizacije, a u mnogim situacijama i znatno veću ulogu od muškaraca. Druga je stvar to što im je ta uloga unižavana i potcenjivana. To nam je više govorilo o toj zajednici u tom trenutku, nego o samoj ženi.
TEKST: VLADIMIR STOJKOVIĆ
Vladimir Stojković je diplomirani arheolog. Ljubitelj je bioskopa i fudbala, kako evropskog, tako i američkog.
