Koliko puta tokom dana se susrećemo sa problemima? Možemo li uticati na to da problem izbegnemo ili preskočimo? I da li na njega treba da gledamo kao na nešto što nas koči i sputava u daljem napredovanju? Jedno je sigurno, svi imamo svoj problem ili više njih, ali ih ne prezentujemo na isti način. To ne znači da je drugima lakše da se izbore sa njima.
KAKVI SVE PROBLEMI POSTOJE?
Na prvi pogled, teško ih je klasifikovati. Ali suštinski, većina problema može stati u dve grupe: emocionalne ( strah, depresija, panični napadi) i funkcionalne ( svakodnevni problemi, izbor posla, finansijska situacija…). Da bismo se uopšte borili sa problemom, najpre ga moramo detektovati i dobro definisati. Adekvatno definisan problem je pola rešenja. Ali, ponekad ne možemo sami. Objektivnost često nedostaje kada smo glavni akteri u njemu.
OD PROBLEMA SE RASTE
Možda zvuči besmisleno, ali svaki problem je nova šansa za nešto. Pokušajte da svaki značajni problem koji imate stavite na papir, da ga što objektivnije definišete i postavite rešenja. Nakon što sve prođe, obavezno napišite šte ste naučili iz cele priče, jer je zapravo svaki problem jedna velika lekcija koja će vam pomoći u novim i boljim životnim šansama.
KAKO OD PROBLEMA NAPRAVITI ŠANSU?
Važno je da na probleme gledate što optimističnije. Emocionalni problemi se često karakterišu kao teži, jer je problem upravo u nama. Hajdemo da to pogledamo iz drugog ugla. Svaki emocionalni problem (na primer depresija) zahteva rad na sebi i naše sopstveno angažovanje. Problemi nisu laki, ali nam daju šansu da radimo na sebi. A svakim radom na sebi upoznajemo sopstvene nove mogućnosti, interesovanja, izlazimo iz zone komfora… Isto je i sa funkcionalnim problemima. Neretko imamo priliku da vidimo koliko ljudi sagorevaju na poslu. Pa zar to nije razlog da možda pronađemo drugi posao? A drugi posao je šansa da pronađemo bolje uslove koji će nas podsticati na rad. Šansa ili problem, sami biramo. Ili ako ne vidimo rešenje, jednostavno treba promeniti ugao gledanja i problem opet može postati šansa.
ŠTA AKO ŠANSU IPAK NE VIDIMO?
Veliki problem današnjice je brz život i slaba socijalizacija među ljudima. Jedan čovek nikada ne može sagledati problem realno, naročito kada se u njega upletu i naša osećanja. Hajdemo da probamo više da se otvaramo. Odbacimo sve barijere koje nas sprečavaju da pričamo sa bliskim ljudima i videćemo koliko nikada nismo sami. Hajdemo da izgradimo nesebične odnose, gde ćemo uvek biti tu za nama bliske osobe i sigurno će se neko od njih naći kada nama treba pomoć. Često smo skloni da od problema bežimo ili ga prosto skrivamo u sebi, ali u tom slučaju rešenje za prvobitni problem. Stvoriće se novi problemi, a ne šansa.
TEKST: IVANA JOSIPOVIĆ
Ivana Josipović studira Psihologiju na Fakultetu za medije i komunikaciju u Beogradu. Radi kao vaspitač u predškolskoj ustanovi. U slobodno vreme voli da čita psihološke tekstove, da šeta u prirodi ili da trenira.
