mogućnosti zvone na vaša vrata
Svako životno doba nosi određene izazove. Ponekad nam prevazilaženje tih izazova ide glatko, a ponekad imamo osećaj da se spotičemo čak i o sopstvene noge. Sigurno je da smo svi barem jednom u životu razmišljali o tome koja je naša svrha. U šta verujemo, šta vrednujemo, koji su nam ciljevi i uzori. Ta preispitivanja mogu trajati i po nekoliko meseci i dešavati se u više različitih stadijuma života. Psiholozi taj fenomen nazivaju krizom identiteta.
Koliko puta tokom dana se susrećemo sa problemima? Možemo li uticati na to da problem izbegnemo ili preskočimo? I da li na njega treba da gledamo kao na nešto što nas koči i sputava u daljem napredovanju? Jedno je sigurno, svi imamo svoj problem ili …
Izbeći svaki konflikt u interpersonalnim odnosima tokom života nije moguće, a nije ni poželjno. Zbog čega je to tako? Konflikt sam po sebi nije problematičan. Ono što ga može učiniti takvim je pre svega: nemogućnost regulacije sopstvenih emocija, nepromišljenost u afektu i nepoštovanje perspektive druge strane. Koliko zapravo može biti slojevita pozadina jedne konfliktne situacije?
U konfliktu sa voljenom osobom važno nam je da se naši stavovi i emocionalni doživljaji uvaže sa poštovanjem čak i onda kad među nama postoji neslaganje. Većina ljudi može naučiti kako da pristupi konfliktu na funkcionalan i konstruktivan način. Veštine na kojima je neophodno da radimo da bismo to mogli su najpre: samokontrola, tolerancija na frustraciju, empatija za voljenu osobu i komunikacija. Konflikti su prilike za partnerski rast — mogućnost da se naš ljubavni savez širi i obogaćuje. Oni nas podstiču da se istinski upoznamo i da razumemo šta nam je zaista potrebno.
Ukoliko empatija i razumevanje izostanu, možemo osetiti čitav spektar negativnih emocija koje posledično mogu dovesti do burne reakcije. Od toga da u afektu vičemo na svog partnera, govorimo ono što ne mislimo, do toga da se odmah okrenemo kažnjavanju ćutanjem. Vikanjem najčešće iskazujemo osećaj bespomoćnosti i nemoći. Iza eksplozivnog plača retko kad se krije samo priča koja je aktuelni predmet sukoba. Uglavnom je reč i o mnoštvu potisnutog, neizrečenog sadržaja na dnevnom nivou, o emocionalnoj iscrpljenosti. Pre svega, reč je o ranjenom unutrašnjem detetu koje je nebrojano puta u životu doživelo osujećenje svojih emocionalnih potreba.
Situacije u kojima nas partner ne sluša, ne ostavlja prostora da izrazimo svoj doživljaj ili ne uvažava našu perspektivu, mogu biti naročito teške. Sve to iz jednog razloga — već su se desile u drugom obliku. Ukoliko smo u detinjstvu već doživeli odbacivanje, kažnjavanje ćutanjem, ignorisanje potreba ili nepravedno okrivljivanje, onda osećaj da nam naše voljeno biće radi isto to može biti izuzetno snažan okidač.
