Anemija ili malokrvnost je poremećaj fizioloških funkcija krvi. Ovo stanje se veoma često sreće u praksi. Reč anemija na latinskom jeziku znači bez krvi.
KADA SE JAVLJA I KO JE NAJVIŠE IZLOŽEN ANEMIJI?
Anemija nastaje kada organizam nema dovoljno zdravih crvenih krvnih ćelija (eritrocita) da prenesu kiseonik do svih tkiva. Kod anemije, pored smanjenja eritrocita u krvi, smanjen je i hemoglobin.
NEDOSTATAK GVOŽĐA
Nedostatak gvožđa je najčešći uzrok anemije. Svega 30 odsto svetske populacije ima ovaj nedostatak. Javlja se usled gubitka krvi, koji može biti akutan ili hroničan. Nedostatak gvožđa može se javiti u svim životnim dobima. Najčešći je kod male dece, mladih žena i starijih osoba.
UZZROK NASTAJANJA ANEMIJE
Anemija može biti privremena ili dugotrajna i može se kretati od blage i teške. Prema uzroku, anemije možemo svrstati u tri osnovne grupe i to:
1) anemija uzrokovana gubitkom eritrocita odnosno hemoglobina, može biti hronična (zbog gubitka krvi preko digestivnog trakta) i akutna (najčešće usled gubitka krvi – povreda, operacija);
2) anemija kao posledica nedovoljne sinteze eritrocita i hemoglobina može biti uzrokovana nedovoljnom proizvodnjom crvenih krvnih ćelija ili hemoglobina usled nedostatka gvožđa i vitamina B12 ili folne kiseline;
3) anemija kao posledica hemolize, odnosno razaranjem eritrocita usled imunoloških ili drugih uzroka
SIMPTOMI ANEMIJE
Simptomi anemije su različiti i različitog su inteziteta. U početku anemija može biti blaga i da prolazi nezapaženo. Simptomi se pojačavaju kako anemija napreduje i značajno narušavaju kvalitet života. Kod pacijenata sa anemijom, srce mora jače da pumpa da bi nadoknadilo nedostatak kiseonika u krvi, pa su prisutne tegobe u vidu ubrzanog ili nepravilnog rada srčanih mišića. Dijagnoza se postavlja na osnovu laboratorijskih analiza krvi. Najčešći simptomi su: umor, slabost, bleda ili žućkasta koža, nepravilni otkucaji srca, vrtoglavica, bol u grudima, hladne ruke i noge, glavobolja i opadanje kose.
TIPOVI ANEMIJE
1) Percinozna anemija – nastaje zbog nedostatka vitamina B12, a megaloblastna zbog nedostatka folne kiseline, jer su vitamin B12 i folna kiselina neophodni za pravilno sazrevanja eritrocita;
2) Sideropenijska anemija – nastaje zbog nedostatka gvožđa, koje ulazi u sastav hemoglobina i za koga vezuje kiseonik;
3) Aplastična anemija – nastaje zbog oboljenja koštane srži, koja upravo i proizvodi eritrocite;
4) Hemoragična anemija – nastaje usled krvarenja;
5) Renalna anemija – nastaje zbog oštećenja bubrega, koji proizvodi hormon eritropoetin, koji utiče na stvaranje eritrocita, a koji se 90 odsto stvara u bubrezima, dok se preostalih deset odsto sintetiše u jetri
HRANA KOJE SE PREPORUČUJE
S obzirom da zdrava i izbalansirana ishrana može pomoći u smanjenju rizika nastanka anemije, bitno je konzumirati namirnice koje su bogate gvožđem. Neophodno je unositi neke od sledećih namirnica:
crveno meso (govedina)
lisnato povrće (spanać, kelj, brokoli)
riba i morski plodovi
orašasti plodovi
mahunarke
sušeno voće
HRANA KOJU TREBA IZBEGAVATI
Osobe koje imaju anemiju treba iz ishrane da izbace sledeće namirnice:
masna hrana
određena ulja
hrana bogata vlaknima
kafa
seme susama
mleko
LEČENJE ANEMIJE
Lečenje anemije zavisi od uzroka i težine bolesti. Neki od načina lečenja anemije su nadoknada gvožđa putem suplemenata, nadoknada vitamina B12 i folne kiseline, ali i putem transfuzije krvi.
Ukoliko se na vreme posvetimo svom zdravlju, odnosno određenoj bolesti koju imamo, nije nam potrebna ničija pomoć, a pogotovo pomoć medicine. Najveći problem današnjice je to što su ljudi navikli na brz način života i uvek se čeka poslednji trenutak. Lakše je voziti se automobilima, izležavati se nakon posla, naručiti neku brzu hranu, pa kada se razbolimo uzimati tablete i leći na operacijski sto, nego na vreme pojačati fizičku aktivnost, poboljšati kvalitet ishrane, čistiti organizam, čitati knjige… Poenta je da živimo kvalitetan život, da se svakog dana osećamo bolje, zdravije i srećnije.
TEKST: MARIJA VIDOJEVIĆ
Marija Vidojević je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli da piše u slobodno vreme, a najviše je zanimaju sport i psihologija. Obožava muziku, poeziju i putovanja, a večita inspiracija joj je ljubav.
