Zašto dozvoljavamo da lažemo sebe?

Zašto dozvoljavamo da lažemo sebe?

Da li ste nekada sebe uhvatili u laži? Ne mislimo na to kada svesno lažemo druge, već kada ni sami na kraju dana ne znamo zašto  izgovaramo stvari koje ne mislimo ili ne osećamo. Kada na osnovna pitanja dajemo odgovar koji će  biti društveno prihvatljiv ili odgovor koji neće zahtevati dodatna pitanja?


OBMANJIVANJE SEBE

U suštini koji god odgovor da date, neće uticati na tuđi život. Verovatno o odgovoru neće dugo ni razmišljati. Međutim,  kada lažan odgovor postane istina i za nas, to postaje kognitivna disonanca, dakle, obmanjivanje sebe.

 

 

ZBOG ČEGA LAŽEMO?

Postoji više razloga zašto to radimo, a glavni je da izbegnemo bol. Pored toga, ne želimo da osećamo stid. Želimo da održimo određenu sliku o nama, da očuvamo svoje samopouzdanje, a često kako bismo opravdali postupke koji se suprotstavljaju našim uverenjima.

 

NE KRIVITE DRUGE

Ako vam se desilo da niste upisali fakultet koji ste hteli, često ćemo reći da taj fakultet i nije toliko dobar. Uglavnom predmeti su loši, čuli smo neke priče o profesorima i srećni smo što nismo upisali. Ovo je lakše reći nego da vam je žao što niste upisali. Da imate manje samopouzdanja u vaše sposobnosti, sistem vrednosti vam je porušen i osećate se izgubljeno.

 

TRAŽENJE OPRAVDANJA

Drugi primer je opravdavanje postupaka koji su protiv vaših uverenja. Kada stalno govorimo da mi nikada ne bismo ostali u vezi ako nas neko prevari, ne poštuje nas ili dopisuje se sa drugim devojkama/ momcima. I onda se nađemo u takvoj situaciji i ne raskidamo. Kada nas prijatelji pitaju šta se dešava, govorićemo da zapravo i nije tako loše, da to samo rade kada su uznemireni. Da jedan poljubac nije varanje, te poruke njoj/ njemu ništa ne znače, itd.

 

Dakle, samo pokušavamo da opravdamo naše ponašanje koje je suprotno onome u šta mi verujemo, ali mi tu ne lažemo druge, već sebe. Umanjujemo stvari koje nas povređuju, jer nismo sposobni da se suočimo sa njima i ispoljimo naše emocije.

 

 

DO KOJE MERE LAŽEMO SEBE ?

U redu je da ljudi menjaju uverenja. Međutim, glavno pitanje je da li smo ih zapravo promenili ili samo zbog drugih strahova ćemo lagati sebe da smo okej sa stvarima koje nas frustriraju i povređuju.

 

Primere koji smo dali su jedni od najuobičajnijih načina na koje lažemo sebe. Ovo  može da se ispolji i kroz zavisnost, preteranu ushićenost, nemogućnost da prihvatimo kritiku, kroz osuđivanje drugih i veliku samoodbranu.

 

 

PRIHVATANJE ISTINE

Iako je teško, kada prihvatite kako se osećate bar ćete naučiti kako dalje u životu da se postavite kada se desi slična situacija. Naravno, ako zaista niste srećni, onda tugujte koliko vam je potrebno.

 

Zatim možete da dođete do zaključka šta da uradite kako biste se osećali bolje. Bitno je da razumemo razloge, kao i načine, kako bismo mogli to da prepoznamo kod nas. I da na kraju  počnemo da budemo iskreniji prema sebi i dođemo do suštinske samospoznaje.

 

 

TEKST:ALEKSANDRA POPVIĆ

Aleksandra Popović je završila Fakultet dramskih umetnosti na katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. Njena interesovanja su različita i uvek voli da nauči nešto novo.