Sam pojam progres se koristi u kontekstu napretka, ali ne naglog napretka, već postepenog i stabilnog. Progresivizam kao pravac i pojam nastaje krajem 19. veka, dakle od momenta kada kreće industrijalizacija Zapada. Međutim, u filozofiji on ima uporište u tome da se smatra da progres u svim sektorima društva može da donese poboljšanje i blagostanje. Svaka vrsta progresa nas vodi ka civilizaciji. Od unapređenja tehnologije do jednakosti i većim ljudskim pravima. Ko je progresivac? Osoba koja teži napretku i poboljšanju trenutnog društvenog stanja. Jednostavno rečeno, to je čovek koji teži ka novom i ka promenama.
GLAVNA IDEJA
Glavna ideja progresivizma dolazi iz prosvetiteljstva. Pun razvoj doživljava krajem 19. i početkom 20. veka. U tom trenutku se gledalo koje aspekte društva mogu da poboljšaju kako bi civilizacija išla ka boljitku, a sve varvarsko se iskorenilo. Ono što je podstaklo progresivizam jeste povećana nejednakost i ekonomske prilike izazvane industrijalizmom. Možemo da izdvojimo neke od ključnih područja u kojima je delao progresivizam. Jedna od glavnih stavki jeste bila ravnopravnost. Počevši od ženske nejednakosti, koja je u tom trenutku postajala sve vidljiva. Iako je sam pokret za ženska prava počeo ranije, progresivizam je dodatno pomogao. Od zaštite na radu, do prava glasanja.
Osim ženske ravnopravnosti, zastupali su i rasnu ravnopravnost. Pored toga zalagali su se za bolju i uređeniju vladu, kao i bolja radna prava i uslove. Dakle, iz svega ovoga možemo da zaključimo da su progresivci želeli da naprave što uređenije društvo. Kao i socijalnu i ekonomsku reformu. Iako je došlo do industrijalizacije, smatrali su da je ona u suštini dobra, ali da se iskoristila loše u ekonomsko-političkom kontekstu, za stvaranje kapitalizma. Progresivizam je kao pravac smatrao da ukoliko se naučna istraživanja koriste za stvaranje kapitala, a ne za veća ljudska pitanja i dileme, ne može da dođe do napretka.
OTVORENI ZA PROMENE
Kada sagledamo kako je progresivizam uticao na pomenuti period, možemo da zaključimo da se neke ideje i danas ponavljaju. U današnjem trenutku određene ideje se pronalaze u pokretu za zaštitu životne sredine, poboljšanju ljudskih prava i jednakosti, slobodu govora, ali i u konstantnim naučnim otkrićima i stvaranju novih načina lečenja za bolesti koje do sada nisu mogle da budu tretirane. Ideja je da budemo okrenuti ka budućnosti i da se ne plašimo promena.
TEKST: ALEKSANDRA POPOVIĆ
Aleksandra Popović je završila Fakultet dramskih umetnosti na katedri za menadžment i produkciju pozorišta, radija i kulture. Njena interesovanja su različita i uvek voli da nauči nešto novo.
