Faust, drama i tragedija koju je napisao Johan Vulfgang Gete, spada u jedno od najvažnijih dela kako moderne, tako i nemačke književnosti.
NASTANAK DELA
Ideja o drami je nastala tokom Geteove mladosti dok je studirao pravo i istraživao književnost, politiku i religiju. Realizovana je u potpunosti tek godinu dana pre njegove smrti. Zbog dugog procesa stvaranja smatra se da je Faust prikaz Geteovih misli i sazrevanja, iako teoretičari tvrde da je zaista postojao. Bavio se alhemijom sa ciljem da zabavi društvo. To potvrđuje činjenicu da spev sadrži mnogo legendi koje su kružile društvom u zapadnoj Evropi tokom 16. veka.
NA POGREŠNOM PUTU
Faust je čovek koji je dosegao najviše granice učenja, bez mogućnosti da nastavi dalje. Iz beznađa odlučuje da se obrati višim silama i nagodi se sa Mefistom kako bi saznao najskrivenije tajne prirode. Ironija dela je u činjenici da je, želeći da bude uzvišen poput Boga, prodao dušu Đavolu.
Na Faustovom primeru možemo da uočimo paralelu sa Biblijom. Bog i Mefistofeles su se nagodili, te je Mefistofeles obećao da će iskušati Fausta. To je aluzija na iskušenje Isusa Hrista. Zaljubio se u Margaretu, čednu devojku koja je zatrudnela uz đavolju pomoć. Međutim, ona će kasnije, zbog čedomorstva, završiti u zatvoru.
PARALELE S GRČKOM MITOLOGIJOM
Faust je dobio carevu naklonost, jer je spasio carstvo od ekonomske krize koja je usledila. Potom je otišao u podzemlje kako bi caru doveo Parisa i Helenu. Faustov odlazak u podzemlje neće biti prvi slučaj takvog tipa dešavanja. Silazak žive osobe u carstvo mrtvih duša podseća na mit o Orfeju i Euridici. Nakon što je Euridika preminula zbog ujeda otrovne zmije, Orfej će otići u podzemni svet s namerom da spasi ženu koju je voleo.
Još jedna aluzija na grčku mitologiju jeste Faustov brak sa Helenom u kome će dobiti sina Euforiona. Faustov sin gine nakon rođenja kao Ikar. Ikar je Dedalov sin koji se zajedno sa ocem spasio iz ropstva.
Iz ovih primera možemo da zaključimo da je Faust jedna kulturološka i filozofska enciklopedija koja je negovala razmišljanja, legende i ideje. Počevši od Stare Grčke do srednjeg veka, izložena je tek tokom perioda moderne.
ČOVEK KOJI SE UDALJIO OS SVOJIH IDEALA
Gete želeo da, na eruditski način, predstavi evoluciju društva od perioda ranih mislilaca do perioda same renesanse u 16. veku gde su oba perioda predstavljala razvoj učenja, filozofije, politike i književnosti. Faust predstavlja večitu borbu dobra i zla, odnosno unutrašnju borbu čoveka koji se udaljio od sopstvenih ideala.
Faust je težio ravnoteži koju nije uspeo da održi. To ukazuje na ravnotežu ljudske ličnosti koja je, kao predmet proučavanja i nagađanja, zaokupirala čitave nacije od samog nastanka čovečanstva. Aluzija na kulturu predstavlja ljudsku karakterizaciju. To je put ka preobražaju i spoznaji uzvišenog.
OTKRIVANJE NEPOZNATOG
Čovek je biće koje teži ka otkrivanju nepoznatog. To je moguće samo na osnovu ideja iz kojih su nastale kultura i književnost kakve su nam poznate danas. Nakon što je prodao dušu Mefistu, Faust se udaljio od Boga kome je želeo da bude ravan. Udaljio se od suštine njegovih težnji i traganja u trenutku beznađa. To danas predstavlja aktuelni društveni problem koji ne jenjava.
Postoji samo jedan ispravan put, sa velikom raznovrsnošću načina spoznaje. Njemu ljudsko biće teži nakon što zaboravi da se svaka pojava, misao i težnja baziraju na odnosima. Odnosi su: realno i imaginarno, veštačko i prirodno, dobro i zlo. Gete je govorio i o individualnosti, što bi značilo prihvatanje druge strane, prihvatanje nastanka odnosa sa samo jednim ciljem: održati ravnotežu.
TEKST: MARIJA JOVIČIĆ
Marija Jovičić rođena je 2002. godine u Zaječaru u kome je završila Gimnaziju. Trenutno studira Francuski jezik i književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu. U slobodno vreme bavi se izučavanjem stranih jezika, pisanjem poezije i proze, kao i slobodnim istraživanjima.
