Bes u ljudima. Sve reči ponovo se pišu po zidovima. Kod nas se ne kupuje, kod nas se zašiva – a pametnom dosta nije, ni grafitna olovka, parče salvete, ni ostatak neba. Mama je bila tužna, ali mi smo plakali, tata je bio ljut , ali mi smo bili crveni. Mi smo deca novoga sveta, tu objektivna istina ne postoji, tu preovlađujući protokoli sprovode ponašanje, akcije i ishode grupa i pojedinaca, ali čak i takva apsolutna stvarnost je relativna.
KO JE JOZEF K?
Jozef K. može biti bilo ko. Svojim neprecizno određenim identitetom ostaje univerzalni heroj sa kojim se ljudi mogu poistovetiti. Kafka je svom liku u zadao ulogu vanvremenskog čoveka, bića koje može biti svako. Jozef K. je čovek koji je jednoga dana, baš na svoj trideseti rođendan, uhapšen iz njemu nepoznatog razloga. On je poslovan čovek, biznismen koga nije briga za posao. Introvert pod pritiskom socijalizacije, nevini krivac i realista koji sanjari. Da li se i vi pronalazite u nekom od ovih opisa?
Ako je odgovor na prethodno pitanje potvrdan, onda ste razapeti ispred nevidljivog suda, ostavljeni ljudima za koje ne znate ni da postoje, zapeli ste u sanjivom postmodernizmu, dezorijentisani ste na putu do stvarnosti i besni ste. Zašto ste besni?
DA LI STE BESNI?
Poslednja scena Kafkinog Procesa odvija se na kamenolomu. Gradi se neizvesnost, iako sve ukazuje na to da se bliži Jozefova smrt. Dželati su cinično ljubazni prema Jozefu, pažljivo se brinu o njegovoj odeći, o mestu gde će izvršiti kaznu, o tome kako će podneti svoju poslednju, hladnu noć. U sledećim trenucima, jedan od dvojice izvršitelja vadi dug i tanak kasapski nož, naoštren s obe strane. Njihova lažna ljubaznost ogleda se u oštrici noža – razmenjivali su je preko Jozefove glave nekoliko puta. Jozefa je ovo nerviralo, i on, kako oseća bes, tako ostaje i ravnodušan prema celoj situaciji koja se odvija oko njega.
Ovde se vidi da Jozef misli za celu ovu situaciju (proces) da je greška. No, ipak ostaje miran jer nema snage da išta uradi, jer ga je unutrašnja frustracija, koju je bio primoran da iznutra trpi zbog procesa, lišila snage. Kamenolom posmatrajte kao manifest postmodernom stanju, a nož je prefiks post- svemu što dolazi. Da li se pronalazite i u ovom delu teksta?
Ako je odgovor ponovo potvrdan onda znate zašto ste besni. Poricanje da su pravda i istina nezavisne jedna od druge ostavlja moć gladnom da unapredi svoju volju po svaku cenu onima kojima vlada. Mudri Englezi su upozorili: Narod koji ne zna svoju istoriju, moraće da je ponavlja. Istorija čovečanstva ima dovoljno dokaza koji ukazuju na to da jasne pravde nema i da svet sa ideologijom, ili bez nje, nije nimalo liberalan, u smislu prava.
BESNI STE
Tolerancija nikada nije izazvala građanski rat; netrpeljivost je prekrila Zemlju pokoljom. – Volter
Ako govorimo o današnjem dobu, savremeno društvo propagira prirodno pravo kao pravo na slobodu, jednakost, različitost, govor, a zatim čitavo društvo svedoči rasnoj segregaciji, religijskoj i seksualnoj netrpeljivosti, kao i mnogim drugim pravima koja su dovedena u političko pitanje. Tolerancija koja ikazuje pravo na sopstveno mišljenje, stav ili izgled, kada je Volter napisao Raspravu o toleranciji (1763) pa i danas, predstavlja utopiju. Društvo u tom vremenskom periodu nije postalo svesno, te kontradiktornost koju Volter navodi u prirodnom pravu još uvek postoji – mora li se tolerisati i netolerancija?
Trebalo bi ići mimo ideje tolerancije. Nešto ne volimo, ali tolerišemo. Tolerancija bi naravno morala prizvati i neku vrstu diverziteta i solidarnosti i želje da se stvori neko drugo društvo. Šta je gorivo netolerancije? Eksploatacija planete. U idealnom svetu ljudski život bi imao više značaja od dragog kamena, prirodnog gasa ili nafte. Vođen ljudskom rukom, kapitalizam je postao mašina koja briše svaki nagoveštaj idealnog društva.
Narodu biva nametnuto da misli, da razmišlja – u dogmatskim terminima – o načelima na kojima počiva samo društvo. Postali smo kontrolisana gomila, društvo koje želi biti kontrolisano – društvo koje želi toleranciju je isto ono koje ne toleriše.
TEKST: NEVENA NIKOLIĆ
Nevena Nikolić je studentkinja Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu. Njena interesovanja su raspodeljena na više oblasti, a neke od njih su filozofija, književnost, kulturni razvitak u stranim državama, kao i teme vezane za mentalno zdravlje i brigu o sebi. Radoznala pesnikinja, na egzistencionalnom putu umetnosti, traga za istinom među razrešenim temama.
