Ljudska psiha je veoma kompleksna i nedokučiva. Često nas zbunjuje i krije u sebi tajne koje ni nauka ne može dovoljno da istraži i objasni. Više puta nam se desilo da nam nisu jasni nečiji postupci, koliko god oni nama bili čudni i, na neki način, neprihvatljivi. Međutim, pre nego što odbacimo neku osobu, koliko se često zapitamo šta je uzrok njenom ponašanju? Da li možda ima neki poremećaj? Poremećaja u psihologiji, nažalost, ima mnogo. Među njima svoje mesto imaju i oni manje poznati. Neki od njih su depersonalizacija i derealizacija.
DEPERSONALIZACIJA
Najpre da se upoznamo sa depersonalizacijom. Znamo da je persona ličnost, te je ovaj poremećaj vezan za pojedinca, odnosno za njegov unutrašnji doživljaj. To je psihološko stanje u kome osoba ne doživljava sebe, odnosno, oseća se nestvarno. Svoje postupke i svoju ličnost doživljava kao tuđe i nerealne. Osobe koje pate od ovog poremećaja ponekad imaju osećaj da su izvan granice svog tela. Posmatraju ga, prate, upravljaju njime, ali ga ne doživljavaju kao svoje. Često to opisuju kao maštanje ili kao san.
ZAROBLJENOST U OKLOPU
Ovaj poremećaj ne spada u psihotična stanja. Razlika je u tome što osobe koje pate od depersonalizacije znaju šta je realnost i znaju ko su oni zapravo, ali to svoje znanje nisu sposobne da implementiraju u adekvatan doživljaj. Ovakav osećaj neki porede sa zarobljenošću u oklopu iz kojeg ne mogu da se izvuku, ali ne mogu na njega ni da se naviknu. Osećaju se čudno, kao roboti.
DEREALIZACIJA
Derealizacija se, takođe, odnosi na poremećen doživljaj realnosti, ali za razliku od depersonalizacije, ovde je u pitanju doživljaj nestvarnosti spoljašnjeg sveta. Ovaj poremećaj podrazumeva doživljaj pojedinca da je spoljašnji svet odvojen od njega nekom nematerijalnom barijerom. Shodno tome, pojedinac spoljašnjost doživljava kao film ili san. Mesta koja su mu poznata izgledaju mu nerealno, kao da su sa druge strane stakla, odvojeni od sveta. Često se dešava da je komunikacija sa bliskim ljudima oslabljena, jer osoba ima osećaj da razgovara sa virtuelnim likovima. Stvarni svet zamenjuje nekom vrstom video-igrice. Osećaj za vreme je narušen, a nekada se može desiti da ovaj poremećaj prati i neobičan doživljaj ukusa i mirisa, kao i auditivnih nadražaja.
DA LI SU OVA DVA FENOMENA POVEZANA ILI NEZAVISNA?
Iako se nekada pojavljuju zajedno, u okviru jedinstvenog pojma i mogu biti sastavni deo istih primarnih poremećaja, njihova povezanost nije neophodna. Depersonalizacija ima primarnu dijagnozu koja može biti propraćena poremećajem u doživljaju realnosti spoljašnjeg sveta. Dakle, derealizacija može biti samo prateća pojava. Sa druge strane, iako ne dele isto mesto nastanka u mozgu, ove dve pojave se udruženo ili samostalno mogu evidentirati kao prateći simptomi istih primarnih poremećaja.
UOBIČAJENE POJAVE I POVREMENA ISKUSTVA
Kratkotrajni doživljaj depersonalizacije iskusio je svaki čovek u toku svog života i to je uobičajena pojava. To je neko povremeno iskustvo koje ne upućuje nužno na prisustvo nekog patološkog procesa. Svakome se bar jednom u životu desilo da naglo ustane iz kreveta i pritom oseti vrtoglavicu ili poremećaj vida. Tom prilikom imamo kratkotrajni, prolazni poremećaj doživljaja sebe i svoje okoline. Isto tako, često nam se desi da imamo osećaj već viđenog, koji drugačije nazivamo deža vi ili nikad viđenog (žame vi). To je još jedan od primera derealizacije.
SIMPTOMI DRUGIH POREMEĆAJA
Depersonalizacija i derealizacija mogu biti i samo jedan od simptoma mnogih drugih poremećaja. Pojačan stres, poremećaj sna, traumatična iskustva ili bilo kakav vid narušavanja fiziološke ili psihološke ravnoteže mogu prouzrokovati doživljaj jednog od ova dva fenomena. Zloupotreba psihoaktivnih supstanci, narkotika ili alkohola najčešće može dovesti do stanja derealizacije, a nekada i do depersonalizacije.
MOŽEMO UTICATI NA SVOJE PSIHIČKO ZDRAVLJE
Neke okolnosti koje prate pojavu jednog od ova dva fenomena su uobičajene i normalne, kao što su naglo ustajanje iz kreveta, deža vi ili žame vi. Međutim, na neke stvari možemo uticati. Možemo se potruditi da redovnije spavamo, umereno pijemo, pa čak i da smanjimo stres, koliko je to moguće. Upoznavanje sa ovim poremećajima može nam poslužiti kao neka vrsta motivacije da više obratimo pažnju na svoje psihičko, a samim tim i fizičko zdravlje. Ljudska psiha funkcioniše kao kula od domina. Kada jedna pločica krene da pada, padaju i sve ostale. Tako je i sa nama. Narušeno psihičko zdravlje povlači za sobom i narušavanje fizičkog.
TEKST: NEVENA GALOGAŽA
Nevena Galogaža je studentkinja završne godine Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, na Odseku za Srpski jezik i lingvistiku, smer Srpski jezik i književnost. Mnogo voli da čita i piše, a pisanje smatra autoterapijom. U budućnosti želi da se bavi pisanjem, a želi da bude i lektor srpskog jezika.
