“ Idi tamo gde je duboko..“
Znam da je kasno, trenutno je 23:55h još koji minut do ponoći, još koji minut do novog dana, kog ću zasigurno posmatrati drugim očima. Očima još veće zahvalnosti, očima jače ljubavi. Pošto priče nemaju uzrast, ovaj članak ćemo upravo posvetiti jednoj.
ZAŠTO PRELJUBA?
Sigurno se pitate zašto je naslov ovog članka baš preljuba. Preljuba je veoma dirljiva i poučna knjiga jednog pisca koji nije ograničen ni vremenom ni prostorom, koji razbija sve okove predrasuda, zabluda i strahova- Paulo Koeljo. Zato ćemo sada govoriti o smislu i porukama koje ova knjiga nosi. O samospoznaji i samopoštovanju. „ Kada sanjamo, takodje biramo i cenu koju plaćamo.“ „ Ne biramo svoj život, ali odlučujemo šta ćemo sa radostima i tugama koje dobijamo.“ „ I dalje neumorno tražimo jednu stvar koja nas može usrećiti: viteza u sjajnom oklopu koji će ubiti aždaju, ubrati ružu i pokidati trnje.“
SVE JE U REDU
Nakon ovih citata teško je bilo šta reći, možda bismo i mogli završiti već na samom početku. Ali ipak ćemo ispisati još koji red. Verovatno ste se nekada zapitali da li ste srećni, ispunjeni, da li vam je život monoton, da li su vam navike ustaljene, da li zaslužujete mnogo više, mnogo bolje, a zarobljeni ste u kolotečini. Ova knjiga je odgovor na to. Odgovor na svaki trenutak kada smo se zapitali: Šta je to sa nama?, Gde grešimo, šta nije u redu? A odgovor je jednostavan, sve je u redu. Samo mi, sami, u vrtlogu svojih misli, pravimo novog naslednika Viktorovog Frankenštajna, da smo toga možda i svesni, ali ne možemo da pogledamo istini u oči.
DODIR SVILE
Nemamo hrabrosti, nemamo samopoštovanja, a ustvari nemamo Ljubavi. Istinske ljubavi. Jer samo ona ima hrabrosti, pobedjuje strah, usamljenost i razbija barijere. Ne samo ljubav prema drugoj osobi, već ljubav prema sebi, porodici, svojim željama, manama, prema svojim vrlinama. Ona je poput dodira najmekše svile. A znamo sa koliko pažnje svilu treba tretirati i očuvati.
VRLINE I MANE
Veoma često umemo da svoje vrline shvatimo olako, a da manama pridamo mnogo više značaja i stavimo ih na tron svoje ličnosti. Sve to je pogrešno. Jer, sa jede strane smo crni, sa druge beli, a ipak čitavi. Ne treba ih mešati , one ne uništavaju jedna drugu, a obe su neophodne. To se zove balans, jer bez crne bela ne bi vredela. Sada nastupa ljubav koja je strpljiva, koja ne zavidi, ne veliča se, ne čini ono što ne valja, ne srdi se. Ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini. Ne želi ništa tudje i poštuje svoje.
ISPOD POVRŠINE SE BOLJE VIDI
Ne treba biti površan, niti se treba zaustaviti na površini problema. Zagrebite malo ispod nje i tu ćete videti sve okove i sve odgovore. Rešenje problema, uzroke nekih reakcija ili delanja. Zato, idi tamo gde je duboko.
POČNITE NA KRAJU
Onog trenutka, kada osećate nezadovoljstvo, teskobu i mislite da ste istrošili sve resurse. Da neke stvari možda niste odradili kako je trebalo, da je kasno da nešto ispravite. Tada počnite. Počnite na tom kraju i izgradite sve u sebi iznova, iako teško, naizgled nemoguće, jednom kada se zvezde postroje, vaša će zvezda zasijati najlepšim sjajem i pokazati vam put. Samo ako istrajete, održite svoju reč, zadržite dostojanstvo i samopoštovanje.
00:00
Otkucava ponoć. Novi dan. Nova prilika da krenemo iznova, radujemo se malim stvarima, uspesima i prilikama. Da ne tražimo sigurnost u saznanju, jer ne shvatamo da tako gubimo sve, čak i ono za šta nismo znali da posedujemo.
TEKST: TEODORA TOMIĆ
Teodora Tomić završava nemački jezik, voli da fotografiše, kuva, čita i piše. Voli da upoznaje različite kulture. Inspiraciju pronalazi u svemu. Večiti zaljubljenik u umetnost.
