mogućnosti zvone na vaša vrata
Kada bismo nacrtali srce, a potom ga podelili na dva dela i drugom delu približili jedan upitnik, uvideli bismo vrlo brzo da se delovi slažu pomalo čudno ali primetno. Već tada se možemo zapitati da li upitnik zaista čini polovinu našeg srca.
Misli, raspoloženje i želje rukovode našim životom. Kakve su ti misli takav ti je život. Ako su nam misli mirne, tihe, pune ljubavi, dobrote, plemenitosti – onda je i u nama mir. Taj mir potom zrači iz nas i utiče na sve ljude u našem okruženju. Međutim, ako u sebi nosimo negativne misli, onda je i naš unutrašnji mir pomućen. Koja god misao razara mir, nju treba odbaciti i ne prihvatiti.
Ovo su pažljivo i istančano odabrani citati ljudi koji su menjali pogled na svet. Ili možda to još uvek rade? Baš ovi, izdvojeni su da možda nekome otvore nove puteve raznolikosti, neke uteše, ohrabre ili motivišu. Tu su i da nam ukažu na to da ne moramo biti savršeni kako bismo ostavili svoj trag i svedočanstvo.
Sve što izgradiš, drugi mogu da unište. Pa ipak gradi. Jer na kraju je sve između tebe i Boga.– Medvedgrad
Svojom umetnošću želim da poručim da je u redu pogrešiti i osećati se budalasto. Da je u redu biti nesavršen. Da je u redu usporiti i tugovati. I da je svako od nas istinski poseban i da može da zasija kada je okružen pravim ljudima. – Anete Bjeufelt
Nikad nemoj odustati, jer uvek postoji vreme i mesto kada će se plima promeniti.– Herijet Bičer Stou
Volim one koji se smeju u problemima, koji iznalaze novu snagu u teškoćama, te postaju još hrabriji. U takvim uslovima uskogrudni posustaju, ali oni čija su srca čvrsta, čija savest opravdava njihova dela, su spremni da slede svoje principe – Leonardo Da Vinči
Oluje čine da hrastovi puštaju dublje korene. – Džordž Herbert
Sve što jeste, mora isto toliko i da nije i samo koliko ga nema, toliko ga i može biti. – Bukovski
Svojom biografijom kao i delima koje je ostavio iza sebe, Miroslav Mika Antić i danas je veliki uzor ljubiteljima poezije. Često je naglašavao da njegove pesme nisu samo pesme, već i pisma svakome od nas.
Da su reči samo ključevi koji otključavaju vrata već doživljenih, već završenih pesama. Koje samo čekaju da ih neko ponovo oslobodi.
Prestanite da lančano eksplodirate po snovima. Iskoristite ostatak jave za svedičanstvo da ste tu.
Ja hoću da ličim na sebe.
Veličina reči nije u njenom značenju, nego u mom značenju.
Živi se svaki put ispočetka. Živi se da se nikad ne pada. Da budeš snažniji posle oluje.
Juče i prekjuče, sutra ne vrede. Nema na svetu dva ista petka, dve iste nedelje, dve iste srede. Pa čemu onda razočaranja?
Đorđe Balašević bio je srpski tekstopisac, umetnik, pevač, reditelj i glumac. Iza sebe je ostavio mnogo dela, knjiga, tekstova. Neretko je umeo da nas podseti kako smo svi pod ovim nebom jednaki.
Tako je nastala i njegova čuvena pesma Stih iznad svih.
Stvarao je pesme koje će ostati dugo, možda čak i duže od toga, nakon njegovog odlaska. Dug je spisak stvari koje bi o takvom umetniku mogle da se napišu.
Ali, u jedno smo sigurni, da će u ulici Jovana Cvijića, na dvesta šestom koraku zauvek ostati njegov neizbrisiv trag, kao i jedna sveća koja će goreti na dan Svetog Jovana.
Imao sam puno takvih dana u životu i pamtim ih samo po tome što sam ih zaboravio. Oni su kao slike u dečijim bojankama, koje ožive tek kada se oko njih potrudiš. I ja sam kao i svi, preskočio mnogo stranica, tragajući za slikama koje ću lakše obojiti.
Bez crne, bela ne bi vredela.
Samo lepo možeš ružiti.
Zbog neček đurđic uvek niče, baš u tišini i baš u senci.
Zavist valja i zaslužiti.
Jeste li se nekada zapitali zbog čega neumorno tragamo za smislom, srećom, svrhom u životu? Čak i kada pomislimo da smo je pronašli, ona nam nekako šeretski i olako isklizne iz ruku.
Zato ćemo vam predložiti dela koja će vam pomoći da se približite svom odgovoru. Neka od tih dela su: Blago cara Radovana, Znakovi pored puta, Suze za svet, Čuvajte dušu. U nastavku teksta možete pročitati citate iz nekih od nabrojanih knjiga.
Dokle god ima mraka, ima i svanuća. – Ivo Andrić
Ako puno govorite o nesrećama u životu, najzad više ne vidite život, nego nesreće. – Jovan Dučić, Blago cara Radovana
Ljubav umiruje ljude i stišava bure na moru, ljubav uspavljuje vetrove. – Platon
Jadna je ta tvoja sreća, ako se temelji na mom bolu. – Žarko Laušević
Ako ne znamo razloge i nečiji uloženi trud, da bi postigao oni što želi, sa kakvim pravom osuđujemo njegov pokušaj? – Starac Pajsije Svetogorac
TEKST: TEODORA TOMIĆ
Teodora Tomić završava nemački jezik, voli da fotografiše, kuva, čita i piše. Voli da upoznaje različite kulture. Inspiraciju pronalazi u svemu. Večiti zaljubljenik u umetnost.
Moda je nešto istančano i prepoznatljivo. Možemo je videti u našoj okolini, svetu, modnim revijama ili filmovima. Ona kroz film ili seriju ostavlja trag na sve gledaoce, a da toga nekada i ne budu svesni. Ona diskretno, ali veoma snažno, pojačava notu autentičnosti filma. Tada postaje naša inspiracija.
Važno je da naučimo kako da održavamo i čistimo nakit. Usled učestalog nošenja ili stajanja, nakit može izgubiti svoju prvobitnu boju ili sjaj. Ovo su neki od izdvojenih i zaista delotvornih saveta kako da efikasno očistite svoj nakit i povratite izgubljeni sjaj. Sigurni smo da će vam biti od koristi.
Šta ćete prvo uraditi kada ustanete? Pretpostavljamo da će većina vas pomisliti na džezvu u kojoj je crna, jaka, turska kafa kojom biste započeli svoj dan i koja bi vas razbudila.
Istorija jezika, pored ostalog, predstavlja prisustvo pozajmljenica odnosno reči preuzetih iz susednih ili udaljenih zemalja. Što veći kontakt postoji između dva jezika to je veći stepen pozajmljivanja. Kao što je slučaj sa srpskim i turskim jezikom, to jest turcizmima u srpskom jeziku. Reči poput kafa, šećer, kapija, duvan, kula, hajduk, amanet, avlija, bakšiš, baksuz, burek, vezir predstavljaju najrasprostranjenije turcizme. Ove i još mnoge druge reči predstavljaju upravo jezike u kontaktu ili pozajmljenice, i trag koji turski jezik ostavlja u našoj kulturi.
Pre nego pređemo na jedan tradicionalan i neodoljiv recept, malo ćemo govoriti i o sličnostima kada je hrana u pitanju. Mnoga naša klasična jela su zapravo potekla iz turske nacionalne kuhinje. Kao glavne karakteristike zajedničke kuhinje izdvajaju se čorbe, pite, čajevi, sarme, đevrek… Volite li tulumbe, baklave ili ratluk? Ovi neodoljivi slatkiši takođe spadaju u grupu zajedničke kuhinje i spoja tradicionalnog kulinarstva.
Kada budete probali ovaj recept, zasigurno ćete zaboraviti na pekare. Potrebno je da pomešate.
200ml tople vode,
90ml toplog mleka,
jednu supenu kašiku šećera,
10 grama suvog kvasaca i
dve supine kašike ulja.
Potom u to postepeno dodavati oko 480 grama brašna i jednu kašičicu soli, pa umesiti. Ostaviti da naraste 45 minuta. Zatim, potrebno je obložiti dno tepsije brašnom i razviti testo oklagijom sa jedne i druge strane kako bi se tepsija ravnomerno popunila. Prebaciti testo i napraviti šare viljuškom ili čačkalicom. Pre ubacivanja u rernu namazati testo jogurtom i ostaviti dva do tri minuta. Zatim ubaciti u prethodno zagrejanu rernu na 200 stepeni oko 20-25 minuta. Kada je pogača gotova premazati je uljem i pokriti krpom dok se malo ne prohladi.
Najbolje je iseći pogaču na trouglove i servirati uz kiselo mleko, kajmak ili papriku u pavlaci. Ove kombinacije ukusa će oduševiti vaša čula. Prijatno!
TEKST: TEODORA TOMIĆ
Teodora Tomić završava nemački jezik, voli da fotografiše, kuva, čita i piše. Voli da upoznaje različite kulture. Inspiraciju pronalazi u svemu. Večiti zaljubljenik u umetnost.
U ovom članku govorićemo o promenama koje se dešavaju na nama, oko nas, pa čak i u nama tokom trajanja zlatnog godišnjeg doba – jeseni. JESENJI BLUZ Jesen je godišnje doba koje samo po sebi donosi novi početak. Pored toga što se sve oko nas …
Veoma brza, jednostavna za napraviti, a pored toga neodoljivog ukusa i osvežavajuća. Nadev torte ukusom podseća na princes krofne. U nastavku teksta pročitajte recept. Ukoliko vam dolaze prijatelji, nemate mnogo vremena, a želite brzu i ukusnu poslasticu, ovaj recept je pravo rešеnje. …
Ko je maznuo vaš Sir? Ko je ukrao vaše snove? Da li je to zaista bio neko ili ste to pak bili vi? Da li ste vi kradljivci vlastitih snova?
U ovom članku govorićemo o lavirintu života, promenama i delovima ličnosti svakog od nas. Bez obzira na uzrast, pol ili nacionalnost. Sir će ovde predstavljati traganje za promenom, uspehom u poslu, karijeri, zdravlju ili odnosima sa ljudima koji nas okružuju, u porodici ili na poslu. Nekada na vreme namirišemo promene, nekada jurimo u akciju. Ponekad prihvatimo promene jer verujemo da će nam doneti nešto bolje. Ali neretko se opiremo i odbijamo da priznamo njihovu neophodnost. Nadamo se da ćete svaki put kada budete čitali ovaj članak, preispitati sebe, nadahnuti se i krenuti u lavirint života za svojim sirom i svojom promenom.
Kada shvatimo da se u našoj ličnost nalaze različiti delovi, tada je potrebno da odaberemo ko je lik na koga želimo da se ugledamo i promenimo se. U nama postoji deo nas koji je slobodan i deo koji je uvek u strahu. Kada smo u strahu, stalno analiziramo stvari, gundjamo, nikada nismo zadovoljni, sebi postavljamo hiljadu mogućih i nemogućih pitanja. Pravimo strategiju šta ćemo raditi ako nam nešto krene kako nismo planirali, ali ne vidimo da ostajemo baš tu, samo u svojim planovima, koje većinom ne ostvarimo. Da li vam je to poznato?
Čak i kada nam naidje neko sa pokretačkom energijom i osetimo potrebu za promenom, vrlo brzo je prigušimo dobro poznatim velom straha, inata ili udobnosti upravo tu gde se nalazimo. A kada nam nešto ne ide od ruke ili ne dobijemo ono što bismo želeli, često krivimo druge za to – Oni su maznuli moj Sir. Umesto da se zapitamo da li je to zaista bilo za nas. Da li to samo želimo ili nam je zaista neophodno? Čak i da neko drugi mazne vaš Sir, sa osmehom ga prepustite i dostojanstveno krenite u potragu za novim Sirom, novom prilikom. Ponekad se stvari menjaju tako da se nikada ne vrate na staro. To je život. Sve se menja, pa moramo i mi.
Priroda nas uvek iznova iznenadjuje svojim čudima. Drago kamenje je samo jedno od niza ostalih lepota, koju je samo priroda mogla da uredi. Produkt zemljine površine koji izlazi na videlo usled zemljotresa ili odrona, nekada osnov za trgovinu, a danas veoma tražen mineral sa neverovatnom …
