Brojne su situacije gde nismo želeli da našem sagovorniku kažemo kako se zapravo osećamo, a ipak pored svog našeg truda druga strana je uvidela ono što smo pokušavali vešto da sakrijemo. Kako su roditelji znali da smo ih slagali, kako smo mi znali da je prijateljica tužna bez da nam je to rekla i kako su dugo skrivane simpatije prema nekome ipak uspele da budu tako očigledne?
ŠTA JE TO ŠTO NAS ODAJE?
U svakodnevnom životu koristimo vid komunikacije u kojem svesno biramo šta ćemo reći i koje informacije će sagovornik saznati od nas. Razgovor jeste osnovni vid verbalne komunikacije i podrazumeva proces razmene informacija između najmanje dve osobe. Međutim, iako mi kao svesna bića donosimo odluku šta ćemo zadržati za nas, a šta podeliti sa drugima, naša neverbalna komunikacija može biti često kontradiktorna onome izrečenom.
Ono što često ne uspevamo da kontrolišemo u interakciji sa drugima jeste upravo neverbalna komunikacija koja se odvija na nesvesnom planu. Bez obzira na to što smo kolegi rekli da smo veoma srećni zbog njegovog unapređenja, naša mimika, položaj i držanje tela mogu pokazivati sasvim suprotno. Iako tvrdimo da nas određena situacija nije uzrujala, crvenilo u licu, nemirni prsti ili glas koji drhti su ti signali koji nas odaju.
SAGOVORNIK I EMOCIJE
Emocije koje najlakše možemo prepoznati na sagovorniku jesu strah, ljutnja, tuga, sreća, gađenje i iznenađenje (Paul Ekman). Navedene emocije možemo primetiti na sagovornikovom licu ako obratimo pažnju na njegov pokret očiju, boju lica, položaj obrva i usana. Ako naš sagovornik izbegava direktan kontakt očima sa nama verovatno se ne oseća najlagodnije bilo to zbog našeg prisustva ili same teme razgovora. Ako pak konstantno gleda u stranu i pogled mu često beži moguće je da i nije toliko zainteresovan i da bi želeo da se razgovor što pre završi. Njegov pogled u daljinu može ukazivati na to da je ili veoma udubljen u to što pričamo ili da nas ne sluša. Naravno ni jedan ovaj primer ne podrazumeva da je uvek nužno to slučaj.
Vrste pogleda koje možemo uočiti kod drugih, prema M. Rijavec i D. Milićević, jesu poslovni pogled, društveni pogled i intimni pogled. Pomenute autorke su u knjizi Neverbalna komunikacija – Jezik koji svi govorimo detaljnije obradile ovu temu.
RUKE
Pokreti ruku takođe imaju veoma veliku ulogu u neverbalnoj komunikaciji. Pored toga što uz pomoć položaja ruku drugi mogu da razotkriju kako se osećamo, one nam zapravo nebrojano puta pomažu da ono što govorimo dodatno objasnimo ili naglasimo. Opšte je poznato da političari veoma paze na to na
koji način drže ruke kada se obraćaju, baš iz razloga da bi dodatno naglasili ono što govore.
PREDRASUDE I GOVOR TELA
Pored mimike, deo neverbalne komunikacije jesu držanje i položaj tela. Kada razgovaramo sa nekim bliskim nama, nismo toliko distancirani kao kada razovaramo sa poslovnim partnerom.
Ono što prvo primetimo kod ljudi koje upoznajemo jeste položaj tela i držanje, još pre nego što uspeju da nam se predstave. Neretko se dešava da na osnovu nečijeg govora tela stvorimo predrsude o toj osobi. Iz tog razloga treba biti obazriv kada pokušavamo da donesemo sud o nekome samo na osnovu njihovog držanja. Neverbalna komunikacija jeste nesvesna i iskrena ali je ne treba odvajati od verbalne, jer često možemo doneti pogrešan zaključak o našem sagovorniku.
TEKST: ANA VUKMIROVIĆ
Ana Vukmirović je apsolvent psihologije i ljubitelj fotografije
