Dnevnik genija, jedna je od mnogobrojnih knjiga Salvadora Dalija u kojoj piše o svojim stvaralačkim procesima, kreativnosti i umetnosti. Zbirka dnevničkih i memoarskih zapisa Salvadora Dalija, obuhvata period od 1952. do 1963. godine, otkrivajući zapanjujuće i intimne detalje iz života najkontroverzinjeg umetnika 20. veka.
Kroz Dalijeva iskrena, pronicljiva i povremeno šokantna zapažanja o umetnosti i društvu, u tekstu ćemo prikazati njegovu vizuru genija i genijalnosti, ali i kako Salvadorove lekcije možete primeniti u sopstvenom stvaralaštvu.
GREŠKE SU SVETE PRIRODE
Da bih napisao ono što sledi, prvi put nosim lakirane cipele, koje dugo nisam mogao da nosim, jer su užasno uske. Tortura koju mi prirređuju te lakovane cipele, podstiče me da izvlačim iz reči destilovane i uzvišene istine, piše Dali u svom dnevniku.
Salvador Dali kroz knjigu opisuje svoje svakodnevne događaje, spontano obojene lekcijama za genije i one koji to žele da postanu u svojoj umetnosti. Prva od glavnih poruka koju naglašava jeste pravo na grešku, kada piše da su greške skoro uvek svete prirode.
Nikada ne pokušavajte da ih ispravite. Naprotiv: racionalizujte ih, proniknite u njih temeljno. Nakon toga moći ćete da ih sublimirate.
Svoje viđenje o greškama, on upotpunjuje pogledom na savršenstvo, kada piše da se ne plašimo savršenstva, jer ga nikada nećemo dostići.
Da sam ceo život dobro slikao, nikada ne bih bio srećan. Sada mi se čini da sam u istom stanju zrelosti kao Gete kad je stigao u Rim i uzviknuo: “Konačno ću se roditi”!
Opisujući način na koji slika, Dali piše o tome kako je sam sebi najveći uzor i kako mu je jedini cilj da nadmaši svoje prethodno delo.
Ukusno me boli želja da nadmašim sebe. Ovo božansko nezadovoljstvo znak je da u mojoj duši raste nešto što će mi pružiti veliko zadovoljstvo, i dodaje da je sad na obodu savršenstva, što znači da je neizmerno daleko od njega, kao i sve što je na obodu, završavajući da je ipak, na obodu nečega gde ranije nije bio.
GENIJE NE ŽIVI ISTO KAO I OSTALI LJUDI
Svakodnevni život genija, njegov san, probava, ekstaza, nokti, prehlada, krv, život i smrt, bitno se razlikuje od života ostatka čovečanstva, napisao je Dali.
Dali svoju knjigu započinje sećanjima iz detinjstva i kako je uspeo da se usprotivi autoritetu svoga oca. Nikada nisam bio sposoban da budem prosečan učenik. Ili bih izgledao kao da nikada ništa ne mogu da naučim i ostavljao utisak potpunog glupaka, ili bih se bacio na posao revnosno, usrdno i užurbano, s takvom voljom za učenjem da bi se svi začudili, piše Salvador.
Kada piše o tome kako su ga ostali nadrealisti doživljavali ludim, on govori da je jedina razlika između njega i ludaka, ta što on nije lud. Budale hoće da slušam savete koje dajem drugima! To je nemoguće, jer ja sam skroz drugačiji.
ZA USPEH JE VAŽNO VOLETI LJUDE (ILI BAR SVOJU ŽENU)
U Dnevniku genija, Salvador Dali sugeriše koliko je zahvalan svojoj ženi Gali i koliko je velika njena uloga u njegovom stvaralačkom opusu.
Gala je mogla predvideti da će moja snaga biti u održavanju jednake udaljenosti od svih umetničkih i književnih pokreta. Slikar sam zahvaljujući tebi. Bez tebe ne bih verovao u svoje darove! Daj mi ruku! Istina je da te volim sve više i više!
U momentu kada odlazi sa Galom na odmor i doživljava svoj vrhunac, on piše kako oseća približavanje hrabrosti, koju još nije stekao, da bi od svog herojskog života napravio remek-delo, te dodaje da će to tek postići nakon što ni na trenutak ne bude odustao od svog herojstva.
Zatim nastavlja: počinjem da slušam sebe spolja umesto da nastavim da slušam sebe iznutra. Kucnuo je čas da Gala i ja izgradimo sebe spolja. Među anđelima je sve spolja. Ne možete ih spoznati, osim po njihovoj spoljašnjosti.
PORUKE SLIKARIMA
Ne trudite se da budete savremeni. Nažalost, to je jedino što ne možete izbeći, šta god da radite.
Ukoliko ste prepoznali da je vaše dete slikar ili budući umetnik, Dali ima odličan savet i piše: Dete slikar zna da je njegova slika loše naslikana, a kritičar detetove slike takođe zna da dete zna da je loše naslikana. Onda kritičar deteta slikara, koji zna da dete zna da je slika loše naslikana, ima samo jedan izbor – da kaže da je veoma dobro naslikana.
Opisujući kako i zašto je postao jedan od najvećih umetnika, Dali nekoliko puta u svojoj knjizi naglašava važnost slobodnog vremena i neokupiranost neprestanim radom, pišući da postavljanje granice planiranoj kontemplaciji, u kreativcu izaziva osećaj revolta i da ako umetnik želi da bude genijalan, on treba da se izbori za to.
-
Ako odbijete proučavanje anatomije, veštine crtanja i perspektive, matematike, estetike i nauke o boji, dozvolite mi da vam kažem da to više ukazuje na lenjost nego na genijalnost.
-
Počnite tako što ćete crtati i slikati kao stari majstori. Posle toga, radite kako god hoćete – uvek će vas poštovati.
-
Ljubomora drugih slikara oduvek je termometar našeg uspeha.
-
Bolje da ste bogati nego siromašni.
-
Nemojte slikati neiskreno.
Posledice savremene umetnosti, dovele su do maksimuma racionalizacije i maksimuma skepticizma. Danas mladi savremeni slikari ne veruju ni u šta. Sasvim je prirodno da neko ko ne veruje ni u šta, završava tako što ne slika ništa. Sve će pokvariti oni koji su već truli -govori Dali.
DOŽIVITE VRHUNSKU RADOST
Salvador Dali u svojoj knjizi napominje važnost buđenja sa radošću kada piše da je krucijalno da se budimo puni iščekivanja kakvo će čudo dan proizvesti.
Nikada ne sumnjajte da je sve što vam se događa neverovatno i izuzetno!
PROUČAVANJE UMETNIKA JE VAŽNIJE OD UMETNOSTI
Jednog dana, zbog mene, ljudi će biti primorani da se interesuju za moj rad. Ovo je mnogo efikasnije od pokušaja da se nazre umetnikova ličnost kroz njegov rad.
Jer živeti, pre svega znači učestvovati, zaključio je slikar.
TEKST: SOFIJA BORKOVIĆ, AUTORKA KREATIVNOG BLOGA ŽIVETI GLASNO
Sofija Borković je heroina obučena u telo bezbrojnih mogućnosti. Može sve, a ne mora ništa. Master komunikologije i životnih zavrzlama. Živi glasno svoj život, prikazujući sopstvene šizike kroz filozofske rasprave na blogu Živeti glasno.
