Otpad mora da je magična reč. Kada prestanu da nam služe iz ovih ili onih razloga, stvari se odjednom pretvaraju u nešto što više nije naša briga, nije naša odgovornost, pretvaraju se u otpad. Da li smo ikada razmišljali o stvarima nakon što smo ih bacili u smeće? Tim magičnim činom, one za nas prestaju da postoje. Ali, samo za nas.
Leto je, vrućina postaje nepodnošljiva, vanredno je stanje. Izašli ste napolje i u prvoj samoposluzi kupujete sebi vodu. Gasite svoju žeđ brzo i efikasno, prazna flaša ispunjava svoju ulogu, a vaš put se nastavlja. Sve se odvija gotovo automatski, bez prevelikog razmišljanja.
PLASTIČNE FLAŠE SVOJ PUT NASTAVLJAJU
Međutim, ova razmena se ne završava ovde. Možda je sada nepotrebna, ali i flaša nastavlja svoj put. Ova je završila u kanti, ali neka druga je ostala pored puta, a neka na travnjaku. Sve one sa milionima tona svojih plastičnih rođaka putuju ka rekama. Reke ih odvode u mora, a mora u okeane. Krug života se nastavlja. Sve te vode, zatrpane stvarima koje za nas više ne postoje, tole našu žeđ i pune naše gladne stomake. Naša je voda, naša je hrana, ali otpad nije naš, on ne postoji. Da li ćemo se isto osećati i prema vodi kada ona ne bude postojala zbog otpada?
DVADESET I DEVET MILIONA TONA TEŠKO BREME NAŠE NEODGOVORNOSTI
Stručnjaci predviđaju da će se do 2040. godine količina plastike koja se uliva u more utrostručiti na skoro 29 miliona tona godišnje, kako navodi časopis Nacionalna Geografija u jednom od skorašnjih članaka. Čovek ima neverovatnu moć da ignoriše svoju odgovornost, a ona postaje 29 miliona tona teška. I ne samo to, sva naša plastika koju iz dana u dan sve više umnožavamo nadživeće nas za hiljade godina. Naši daleki potomci biće svedoci našeg zapostavljanja.
SISTEMI SE SASTOJE OD JEDINKI
I možda vas je sva ova veličina uplašila, pa ste iz straha krenuli da se povlačite – vaš udeo u svemu tome je mali, vi kao pojedinci ne možete učiniti ništa. Velike korporacije i oni koji vode sistem moraju se menjati. Ali, sistem je sačinjen od pojedinaca i to ne zaobilazi vas, male ili velike, promene se moraju dešavati, ovde i sada.
Leto je, vrućina postaje nepodnošljiva, vanredno je stanje. Izašli ste napolje i odmah vas je obuzela žeđ. Vadite iz torbe čeličnu bocu punu vode, brzo se okrepljujete i nastavljate svoj put. Prolaznik pored vas slučajno je primetio ovu posudu koju držite i zapitao se: Otpad mora da je magična reč. Da li smo ikada razmišljali o stvarima nakon što smo ih bacili u smeće?
TEKST: JELENA VUJKOVIĆ
Jelena Vujković je završila studije Srbistike, nedavno magistrirala i sada se prepušta svim poslovima koji gaje ljubav prema jeziku, izražavanju i kreativnosti. Trudi se da bude društveno odgovorna, gaji veliku ljubav prema prirodi i poštuje život oko sebe.
