ADHD sindrom (attention deficit hyperactivity disorder) predstavlja poremećaj sa deficitom pažnje i hiperaktivnošću. To je zapravo neurobihejvioralni razvojni poremećaj kod dece i odraslih.
RAZLIKE PRISUTNOSTI ADHD SINDROMA IZMEĐU POLOVA
Kod dečaka je izražena veća hiperaktivnost koju ispoljavaju kroz preteranu aktivnost, dok je kod devojčica izražena odsutnost koja se ispoljava kroz emocionalne i verbalne akcije. Smatra se da čak tri do pet odsto školske dece zadovoljava kriterijume ADHD-a. Ovaj poremećaj se najčešće prepoznaje polaskom u školu i uglavnom se javlja kod dece, a ređe kod odraslih.
SIMPTOMI ADHD SINDROMA
Hiperaktivnost – predstavlja preteranu aktivnost koja premašuje normalan nivo i koja nije primerena situaciji u kojoj se neko nalazi. Osobe koje imaju ADHD sindrom su često nemirne, nestrpljive i prekidaju razgovor drugih ljudi.
Impulsivnost – javlja se kada osobe sa ADHD sindromom rade nepromišljene stvari, upadaju u razne nevolje i impulsivno reaguju.
Nedostatak pažnje – osobe sa ovim sindromom nisu u stanju da se uvek koncentrišu na određeni zadatak, imaju poteškoće kada je potrebno da usmere pažnju i često su neorganizovane.
ZAŠTO SE JAVLJA ADHD?
Genetika – ADHD je često nasledno stanje. Mnoga istraživanja ukazuju da ukoliko roditelj ima poremećaj pažnje, velike su šanse da dete to nasledi.
Životna sredina – rizik mogu povećati i određeni faktori kao što su izlaganje osobe toksinu olovu, stalan stres i traume tokom života.
Problemi u razvoju – problemi sa centralnim nervnim sistemom, povrede mozga, konzumiranje duvana i alkohola tokom trudnoće mogu dovesti do razvoja ADHD sindroma.
TIPOVI ADHD SINDROMA
Predominantno slaba pažnja – osoba ne može da se fokusira na detalje, pravi neoprezne greške u školi ili na poslu, ima problema s održavanjem pažnje na određenoj aktivnosti, lako se dekoncentriše.
Predominantno hiperaktivno-impulsivni tip – javlja se kada osoba teško ostaje mirna u jednom položaju, neprestano priča, trči, skače, prekida ljude s kojima razgovara, uvek je u pokretu, stalno se vrpolji.
Kombinovani tip – javlja se kada su zadovoljeni kriterijumi prva dva tipa u proteklih šest meseci.
PREVENCIJA I LEČENJE ADHD SINDROMA
Lečenje ADHD-a obično uključuje terapije i lekove. Kada govorimo o terapiji, najčešće su to psihoterapije ili terapije razgovorom, a postoji i bihejvioralna terapija (terapija uz koju možemo naučiti kako da posmatramo i kontrolišemo svoje ponašanje). Lekovi nam mogu pomoći da smanjimo nivo impulsivnosti i da se osećamo smireno, a najčešće se upotrebljavaju stimulansi koji umanjuju probleme u ponašanju. Takođe, vođenje zdravog načina života može pozitivno uticati na razvoj ovog poremećaja.
Osobama sa ADHD sindromom treba pomoći da izađu na kraj sa svojim temperamentom i sa svetom koji takav temperament ne prihvata. Kada savladaju to, takve osobe često postanu jako produktivne i kreativne, a najvažnije je što baš one izrastu u srećne i prihvaćene ljude.
TEKST: MARIJA VIDOJEVIĆ
Marija Vidojević je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Voli da piše u slobodno vreme, a najviše je zanimaju sport i psihologija. Obožava muziku, poeziju i putovanja, a večita inspiracija joj je ljubav.
