„Čovek koji može da pobediti druge − jak je; čovek koji pobedi sebe − svemoćan je”, kaže kineska poslovica. Mnogo puta smo čuli da u raspravi sa drugima, čovek može pobediti, a u raspravi sa samim sobom često nema nikakve šanse. Ali kako prevazići taj stadijum i hrabro stati ispred svog ega?
ŠTA JE ALTER EGO?
Pre svega, moramo približiti i pojasniti ovaj fenomen. Alter ego je izraz koji se koristi da obeleži drugu ličnost ili identitet koji ima pojedinac. To su uglavnom ona ponašanja, uverenja i stavovi koji nisu tipični za vidljivu ličnost određene osobe. Sam koncept ovog fenomena datira još od 18. veka. Još tada je poznati hipnotizer Anton Mesmer otkrio da neki ljudi imaju znatno drugačiji način ponašanja kada su u transu od onog kada su budnom stanju.
S druge strane, kada govorimo o konkretnom terminu alter ego, on je u upotrebu ušao nešto kasnije. U oblasti psihologije, počeo je češće da se koristi u 19. veku upravo zbog otkrića disocijativnog poremećaja identiteta i njegovog istraživanja. Zbog ovog poremećaja jedna osoba u sebi nosi i pokazuje nekoliko ličnosti koje se ciklično menjaju.
ZAŠTO SE ALTER EGO STVARA?
Mi smo ti koji treba da vode glavnu reč i ne smemo biti robovi našeg alter ega. Razlozi koji mogu navesti pojedinca da stvori alter ego su vrlo različiti. Uzrok može biti mentalni poremećaj, poput disocijativnog poremećaja identiteta, ali ovo nije jedini motiv. Čak nije ni najčešći. Prema nekim istraživanjima, ljudi mogu stvoriti alter ego kao način da izraze svoje najdublje, skrivene želje i potrebe. Bilo to svesno ili pak nesvesno, osoba može da zamisli idealizovanu verziju sebe za koju smatra da je daleko savršenija i oslobođenija problema i grešaka iz svog identiteta.
PRIMERI STVARANJA ALTER EGA
Da bismo sve ovo bolje pojasnili, najbolje je dati jednostavne primere iz prakse. Pisci, na primer, često to rade. Ako, tokom života, nisu ispunili sve svoje želje i snove, možda nisu u određenim situacijama reagovali na adekvatan način ili ako nisu posedovali određene osobine koje su želeli, oni će sve to preneti na nekog lika iz svojih priča. Pisac tad, kroz fikciju svog lika, beži od stvarnosti i kroz njega proživljava ono što nije uspeo u stvarnom životu.
Ponekad i pojedini roditelji to čine nad svojom decom. Većim delom nesvesno, usmeravaju ih ka nekim hobijima i stvarima koje nisu sami u životu ostvarili, iako često to nije želja njihove dece i ne predstavlja im zadovoljstvo. Na taj način roditelji kroz svoju decu, pokušavaju da ožive svoj alter ego i na neki način postignu to što nikada nisu.
KAKO STATI ISPRED SVOG ALTER EGA?
Stvaranje alter ega, ponekad, može biti korisno. Ali ako to nije slučaj i ako on krene da upravlja našim životom, tome se mora stati na put. Bitno je pobediti sebe. U redu je ako nešto uspemo iz prve ili ako nešto u potpunosti pogrešimo. Svi prave greške i to moramo shvatiti. Čak će i taj alter ego imati velike šanse da pogreši. Zato uvek treba biti nežan prema sebi.
Kako statiZaboravljamo koliko je ljubav prema sebi u svakom pogledu važna, i fizički i mentalno. Umesto što ćemo grditi sebe i svojim postupcima dodeliti brdo pogrdnih kritika, hajdemo reći da je u redu. Da je sasvim normalno grešiti i ispravljati greške. Da je normalno pokušavati više puta da bismo došli do nekog cilja. Jako je loše to što za druge uvek imamo pohvale i tople reči kada nešto nije u redu, a sebe kritikujemo, kao da to telo i ta psiha nisu deo nas.
Tek kada istinski zavolimo sebe i prihvatimo da su svi naši postupci, bili dobri ili loši, deo nas – tek tada ćemo shvatiti da kroz ceo život neprestano učimo i da samo na taj način možemo pobediti svoj alter ego. Jer nam on u nekim trenucima može biti najgori neprijatalj. Sami smo sebi suparnici i svakim danom sve više prevazilazimo sebe. Baš zato što smo jedinstveni – na svetu nema nikog ko nam na bilo koji način sliči i zato je nateže, ali i najbitnije, uvek pobediti onu lošu stranu sebe. Koja kritikuje, koja kudi. I koja nam često noću ne da da zaspimo. U redu je ne naći pravu reč. U redu je ne pronaći pravi postupak. Možda je teže izgraditi svoju ličnost, nego neki imaginarni alter ego, ali na kraju dana to mnogo više vredi. Nema ništa važnije on spokojnog života i mirnog sna.
TEKST: JELENA TRAJKOVIĆ
Jelena Trajković je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Zaljubljenik je u muziku i poeziju, koju u slobodno vreme i sama stvara.
