Edip je heroj iz grčke mitologije kome je na rođenju prorečeno da će ubiti svog oca Laja, i oženiti svoju majku. Nakon što je to saznao, njegov otac ga je odneo na jednu divlju planinu i ostavio ga jednom pastiru, koji ga je doneo na dvor kralja Poliba i njegove žene. Prošlo je mnogo godina od toga i Edip je odrastao bez saznanja o svom poreklu, ali je znao za svoje proročanstvo. Ne znajući da mu to nisu pravi roditelji pobegao je kako bi sprečio da se proročanstvo ispuni. Na putu za Tebu naišao je na Laja u pratnji svojih čuvara koji mu zabranjuju prolaz misleći da je neki razbojnik. Edip besan ubija Laja i tako se ispunjava prvi deo proročanstva. Pred ulazak u Tebu Edip nailazi na Sfingu koja je terorisala stanovništvo i uspeva da je se reši. Kao nagradu za svoju hrabrost, Edip postaje kralj Tebe i dobija Jokastu, svoju majku za ženu, i tako se ostvaruje i drugi deo proročanstva.
ŠTA JE EDIPOV KOMPLEKS?
Ovaj koncept je razvio Sigmund Frojd u okviru svoje teorije psihoseksualnog razvoja. Edipov kompleks predstavlja osećanje naklonosti ka roditelju suprotnog pola. Javlja se kod dece uzrasta od 3 do 5 godina, a posle pete godine života ovaj kompleks se potiskuje, ali utiče na ličnost čoveka tokom čitavog života. Prva osoba koju dete voli i za koga je emocionalno vezano, nebitno da li je dečak ili devojčica, jeste majka. dok otac u ovom periodu deci predstavlja suparnika za majčinsku ljubav.
EDIPOV SINDROM KOD DEČAKA
Edipov sindrom kod dečaka, ispoljava se kroz ljubav prema majci, odnosno mržnji prema ocu. Dečaci vole svoju majku jer je ona ta koja zadovoljava njihove potrebe. U najranijem periodu života, i svog oca vide kao konkurenciju, kao nekog sa kime treba da se bore za majčinsku ljubav. U tom periodu, dečak shvata da je otac veći, jači, moćniji od njega, i da ne može da ga eliminiše kako bi imao majku samo za sebe. Tu se javljaju prve frustracije.
Kasnije se i super ego, tako da polako shvata da ne može da ima majku na način na koji on želi, da ne može da eliminiše oca, niti da mu majka posveti svo vreme i pažnju. Tada dečak suzbija svoje nagone i prihvata da mora da deli ljubav svoje majke i sa ocem. Međutim, Edipov kompleks mora da se razreši, a prirodan način za to jeste da dečak shvati da je istog pola kao i njegov otac. Da će i on jednog dana postati moćan i snažan kao i on, tako da sa tim saznanjem može da nastavi dalji razvoj zdrave ličnosti.
ŠTA AKO SE EDIPOV SINDROM NE RAZREŠI?
Ukoliko se dečak ne identifikuje sa ocem, po Frojdu dolazi do fiksacije na datom stadijumu razvoja. Određeni način ponašanja za jedan stadijum se ponavlja i u narednim. Muškarci koji nisu razrešili svoj Edipov kompleks, i fiksirani su na ovom stadijumu razvoja, svoje partnerke biraju tako da liče na njihove majke. Neuspešno razrešavanje Edipovog kompleksa može ostaviti veoma ozbiljne posledice na razvoj ličnosti i identiteta, kao i probleme u odnosima. Zato je važno poraditi na tome uz pomoć psihoterapije.
ELEKTRIN KOMPLEKS
Do 1913. Edipov kompleks je imao isti naziv i kod dečaka i kod devojčica, dok Karl Gustav Jung nije uveo pojam Elektrin kompleks. On bi kod devojčice predstavljao podsvesnu privlačnost prema ocu. Neretko se dešava da male devojčice, u uzrastu od 3 do 5 godina, izjave da žele da se udaju za svog oca, ili da je otac njihov princ i slično. Princip je gotovo isti kod devojčica kao i kod dečaka. U periodu pre treće godine, devojčica je vezana za majku, želi majčinsku potpunu ljubav i pažnju. Od treće godine devojčice polako počinju da primećuju razliku među polovima. Javlja se povećana potreba za očevom pažnjom, igrom sa njim, sve što isključuje prisustvo majke. Javlja se naklonost i ljubav prema ocu, a ljubomora prema majci. Misle da se sa majkom moraju boriti za očevu ljubav i pažnju, i polako se odnosi majke i ćerke hlade.
ŠTA AKO SE ELEKTRIN KOMPLEKS NE RAZREŠI?
Elektrin kompleks je dosta komplikovaniji od Edipovog. U ovom slučaju je pažnja preusmerena sa jednog roditelja na drugog. Da bi se kompleks razrešio, potrebno je da se devojčica identifikuje sa majkom. Mora da shvati da joj ona nije neprijatelj, ili konkurencija. Međutim, može se desiti da devojčica ostane previše vezana za oca, i zbog toga, u zrelom dobu može imati problema sa uspostavljanjem bliskosti sa partnerom. Neretk,o takva deca kasnije imaju problema sa autoritetom na poslu, i moguće je da budu veoma dominantni ili potčinjeni radnici.
TEKST: TEODORA JOVANOVIĆ
Teodora Jovanović je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Večiti optimista i sanjar, zaljubljenik u umetnost i psihologiju. Inspirišu je ljudi koji biraju da budu srećni.
