Život je sačinjen od nasumično (ili pažljivo planirano, zavisi koga pitate) isprepletanih dobrih i loših iskustava. Negativnih i pozitivnih osećanja. Prijatnih i neprijatnih ljudi koji kroz njega prošetaju. Ovakva podela je prvi korak kojim oblikujemo svoju realnost, na vrlo nepovoljan način po nas same. Ali, kako pronaći lepotu u svemu?
MENJANJE PERSPEKTIVE
Živimo u dobu kada su sve granice zamagljene, definicije relativne i logike pomešane, što nam često stvara potrebu da stvari na koje mislimo da možemo da utičemo (odnose, poslove, planove za budućnost, ishode različitih situacija) odredimo ili kao ispravne, ili kao pogrešne. Naravno, postojaće momenti kada ćemo morati da vagamo – da li je ovo vredno mog truda/vremena/pažnje/energije ili nije? I to je svakako pitanje koje treba iznova i iznova sebi da postavljamo, ali ključ ovakvog razmišljanja se nalazi u načinu na koji ćemo oblikovati odgovor.
Da li vidite razliku između „ova veza nije više za mene, naučila me je stvarima koje je tada bilo vreme da naučim, zahvalna sam, ali je sada ostavljam iza sebe“ i „ovo je bilo užasno, uvek nađem neku pogrešnu osobu, šta mi je ovo trebalo“? I osobi koja izgovara prvu rečenicu i onoj koja izgovara drugu je slomljeno srce. Postoji samo jedna razlika – prva osoba je odavno odlučila da je stav kojim se vodi moja čaša je uvek polupuna. Da li to znači da preskače period tugovanja? Ne znači. Da li to znači da će brže preboleti raskid? Ni to ne mora da znači.
JIN I JANG
Ta osoba je odlučila da je njen mir prioritet. Ona ne greši, ona uči. Ona ne vidi iskustvo življenja crno na belo – dozvoljava svim bojama koje se nalaze između da šaraju po njenom platnu. Ništa nije samo jedno ili samo drugo – u svima nama i oko nas se nalazi balans. Svest o tom balansu nam dozvoljava da vidimo lepotu u svemu. Sve „loše“ ima svoju „dobru“ stranu, i obrnuto. Bitno je da znamo da te dve strane nisu sukobljene – one koegzistiraju i potrebne su jedna drugoj. Zbog smrti cenimo život. Zbog bolesti cenimo zdravlje. Zbog gladi cenimo hranu.
PRAVILA ODRŽAVANJA
Ovakvu perspektivu ne možemo dobiti preko noći, niti će se ona sama održavati. Moramo sami, polako da dođemo do nje i stalno da je hranimo – postavljanjem granica, oslobađanjem od stresa, napuštanjem situacija koje više nisu dobre po nas, voljenjem. Između ostalog, bilo bi odlično i da usvojimo jedno pravilo – u životu je apsolutno potrebno napraviti budalu od sebe; u prevodu – sa druge strane straha od pravljenja grešaka nalaze se lekcije, iskustvo i samopouzdanje koje će osigurati da se naša čaša nikada ne isprazni.
TEKST: TIJANA PETROVIĆ
Tijana Petrović je studentkinja Komunikologije i odnosa s javnošću na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Kreativnost je možda i jedina reč kojom bi bliže opisala sebe – sve druge su se brzo menjale ili je previše ograničavale. Izreka kojom se vodi u životu je speak life
