Pasivna agresija

Pasivna agresija

Sigurni smo da ste bar jednom čuli ili izgovorili onu rečenicu nije mi ništa, ili znaš ti dobro šta mi je bilo,  prijatelju, nekom članu porodice ili partneru. To je pasivna agresija, ona je najrasprostranjeniji vid agresije i definiše se kao maskirani način izražavanja ljutnje.

 


 

KO UPOTREBLJAVA PASIVNU AGRESIJU U RAZGOVORU?

Svako ponekad izgovori nešto pasivno agresivno, i to je sasvim u redu, ali ukoliko neko prečesto razgovara na taj način sa vama sigurno će vam biti jako neprijatno. Pasivna agresija je vid ponašanja koji se ogleda u tome da osoba svoje nezadovoljstvo, ljutnju ili bes ne izražava na zdrav način, ne pokazuje to direktno, već kroz ironiju, indirektno, maskirano, naizgled ljubazno, ponekad i ćutanjem. Njom se služe ljudi koji ne umeju da se nose sa svojim emocijama jer nisu emocionalno zreli. Ti ljudi su uglavnom zavisni o nekome, tvrdoglavi, samodestruktivni, nesaradljivi, nemoćni, neodgovorni… Pasivna agresija se može okarakterisati više kao reakcija nego karakter, jer je povezana sa visokim nivoom manipulacije, agresije, neslaganja, strahova… Osobe koje koriste ovaj vid komunikacije lako možete prepoznati po ironičnim komentarima i dvosmislenim izjavama.

 

 

 

ZDRAVA AGRESIJA

Nijedan vid agresivnosti ili besa nije dobar, ali postoji nešto što se zove zdrava agresivnost, i to je onda kada kažemo da nešto hoćemo, odnosno nećemo, ili kada nekome jasno kažemo da nam nešto ne prija. To je zdrava agresivnost i ona se u potpunosti preporučuje, suprotna njoj je pasivna agresija koju takođe nazivaju i tihim ubicom odnosa. Zdrava agresivnost se stručno naziva asertivnost, što znači zauzimanje za sebe, vodeći računa da na taj način ne ugrožavamo ljude oko sebe.

 

 

 

OPASNOSTI KOJE DONOSI PASIVNA AGRESIJA

Prvi put kada dođemo u kontakt sa pasivnom agresijom je još u detinjstvu, u porodici. To je onda kada otvoreno pokazivanje ljutnje ili bilo kakvog otpora nije moguće ili nije dozoljno. Još u detinjstvu nas uče da pokazivanje ljutnje prema autoritetu nije lepo, kada se bilo koji vid suprotstavljanja kažnjava, na psihički ili fizički način, bio da je od strane roditelja ili vršnjaka, tada polako počinjemo da se služimo pasivnom agresijom kao odbrambenim mehanizmom. Pasivna agresija kod dece, ali i adolescenata je uobičajena pojava, ali može predstavljati problem ukoliko se takav vid ponašanja nastavlja i kasnije u daljim fazama razvoja.

 

 

 

KAKO FUNKCIONIŠE PASIVNA AGRESIJA ?

Pasivna agresija je zapravo aktivna agesija prema sebi. Na primer, kada osetimo ljutnju ili nezadovoljstvo, u tom trenutku određena emocija se aktivirala, i želeli mi to ili ne ona mora negde da izađe. Najbolje je da to osećanje izbacimo na zdrav način, razgovorom koji bi sačuvao naše odnose, uredu je i naljutiti se i nekoga odbiti, veliki broj ljudi iz straha da njihova ljutnja nije društveno prihvatljiva, ili se plaše odbacivanja, kažnjavanja, ne iskazuju svoju ljutnju otvoreno već kroz pasivnu agresiju. Izgovarajući rečenicu sve je uredu, u trenucima kada ništa nije uredu, mi svoju ljutnju, to jest agresiju, ne otpuštamo, već je zadržavamo u sebi, zato je pasivna agresja  aktivna agresija prema sebi. Nijedna emocija koju osetimo u nama, koja se pokrene ne može jednostavno da ispari, ukoliko je ne izrazimo na zdrav način, ona nije nestala, ostala je u nama, i tako dugo nakupljene emocije, besa, ljutnje, tuge, koje smo godinama potiskivali mogu da oštete kako naše psihičko tako i fizičko zdravlje.

 

 

 

KAKO DA SE NOSIMO SA PASIVNOM AGRESIJOM ?

 

Ukoliko primetite da često upotrebljavate pasivnu agresiju u razgovoru, imamo par saveta za vas kako da to promenite.

 

 

Za početak prihvatite da je uredu izboriti se za sebe i reći otvoreno šta vas je uznemirilo. U redu je da se naljutite, u redu je da kažete ne, ali nije u redu da druga strana to ne prihvati.

 

 

 Prihvatite mogućnost da će neki ljudi možda otići iz vašeg života kada promenite svoj stav prema njima. Ljudi koji odlaze od vas zato što se zauzimate za sebe, čine vam uslugu, oni jednostavno ne pripadaju vašem bliskom krugu ljudi, I ne treba da vam bude žao zbog toga.

 

 

Komuniciranje onoga kako se vi osećate je vaše ljudsko pravo. Tako da, koristite svoje pravo, i osvestlite i  komunicirajte svoje negativne emocije umesto da ih usmeravate ka sebi.

 

 

„Dozvolite sebi da budete ljuti a da ne osuđujete svoja osećanja. Ljutnja je emocija baš kao radost ili strah. Nije ni pogrešna ni ispravna-jednostavno postoji. Pripada vama; to je deo vas koji vas čini čovekom. Ljutnja je takođe i znak koji vam govori nešto važno. Možda vam kaže da su vam prava ugrožena, da ste uvređeni ili iskorišćeni, ili da vaše potrebe nisu uvažene. Ljutnja uvek znači da nešto treba menjati.“ Suzan Forvard i Kreg Bak

 

 

 

 

TEKST: TEODORA JOVANOVIĆ

Teodora Jovanović je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Večiti optimista i sanjar, zaljubljenik u umetnost i psihologiju. Inspirišu je ljudi koji biraju da budu srećni.