Remek delo Božanstvena komedija, jednog od najvećih pisaca svetske književnosti – Dantea Aligijerija, nastalo je u epohi srednjeg veka. Danas važi za klasik, epsku poemu kulture, potekle iz Italije – zemlje književnosti, umetnosti, manira i mode.
DELO KOJE PRIPADA SVAKOME OD NAS
Napisana slobodnim stilom, toskanskim dijalektom i iz duše, Božanstvena komedija pripada svakome od nas. Delo je podeljeno na tri segmenta – Pakao, Čistilište i Raj. Gledajući ova tri dela, najviše pažnje posvetićemo onom koji je obeležio našu opštu kulturu. Naime, svakome od nas poznata je Beatriče, Danteova vodilja kroz Raj. Glavni motiv je emocija, vrhunac dostignut u pravom trenutku, prenesen na papir čime nastaje rad od velikog značaja za književnost. Voleti platonski, doživeti preobražaj zbog količine emocija, a sa druge strane živeti tako obično, govori o Danteu kao umetniku, a o njegovoj duši kao toliko velikoj.
BEATRIČE- PUT KA BOGU
Beatriče, simbol lepote i blaženosti, vodič, dama, satkana emocija i inspiracija u ljudskom obliku, i dan danas je asocijacija na najveću platonsku ljubav koju znamo. Kroz stihove ovog dela, osećamo kako je Beatriče autoru prodrala u dušu. Ovako nestvarna ljubav, blago idealizovana, ali umirujuća, predstavlja ljubav kakvu vezujemo za srednji vek. Nema neiskrenosti, nemorala, površnosti i nepoštovanja. Naprotiv, ovde je sve tajanstveno, ispreprletano emocijama, indirektno i tradicionalno, pa time ostavlja na čitaoca veći utisak. Beatriče je prikazana kao put ka Bogu, ona na kraju autora i dovodi do njega. Koliko to kompleksnu vrednost ima i na koji prag lestvice je to dovelo Dantea kao pisca, sa svim svojim opštim interesovanjima, znanjem i veštinama, govori njegovo trajanje u svim modalitetima.
OD STROGO SVEČANOG DO NARODNOG
Iako naizgled duga, teško razumljiva, kao i stilski pripadnica ,,višeg društvenog sloja“, ova poema u svojoj osnovi jezički ipak varira od strogo svečanog do narodnog. Dante se ne suzdržava da običan jezik utemelji u književnost, sklanjajući latinski ,,sa scene”. Time on postavlja temelje italijanskoj književnosti, kao i jeziku. Delo je zaživelo širom planete, ostvarujući uspehe kod svih uzrasta i na svim nivoima.
Simboličan, prepoznatljiv naziv Božanstvena komedija, ranije je glasio samo Komedija. U osnovi tragičan, ali sa obrtom na kraju – srećnim završetkom, godinama kasnije dobio je epitet božanstveni. Interesantno je da je ovaj epitet dodao Đovani Bokačo pominjući ga samo u svom delu. Međutim, epitet zauzima svoje mesto u književnosti i biva opšteprihvaćen, bez izmena, do dan-danas.
Za kraj možemo izdvojiti par stihova ove pome:
Kroz mene se ide u grad jada
kroz mene se ide u večni bol
kroz mene se ide među izgubljene duše.
Pravda pokreće mog uzvišenog tvorca;
sazdala me je božanska moć
vrhunska mudrost i prva ljubav.
Pre mene ništa nije bilo stvoreno
osim večnih, a ja večno trajem.
Ostavite svaku nadu vi koji ulazite
TEKST: NATAŠA TEODOSIĆ
Nataša Teodosić studira na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Novinar je, ljubitelj jezičkih nedoumica, i rada sa decom, kao i budući master logoped.
