Volt Dizni

Volt Dizni

Kada čujete ime Dizni, da li vam prvo padnu na pamet bajke i crtaći koje ste gledali kao mali, možda Miki Maus ili čuveni Diznijev logo? To su samo neki od pojmova po kojima je Volt Dizni poznat, a u nastavku ovog teksta možete pronaći još po neku zanimljivost o čoveku koji zasigurno generacijama dece ulepšava detinjstvo.

 


 

MIKI MAUS

Miki Maus je najpopularniji, i najdugovečniji lik u Diznijevoj karijeri, i isto tako predstavlja njegovu maskotu. Danas, likove Mikija i Mini Maus možemo naći gotovo svuda, počev od igračaka, garderobe, pa do školskog pribora, i tematskih rođendanskih proslava. Nema deteta koje se ne obraduje ovim junacima. Generacije dece odrasla su uz Mikija, i svi znaju ko je on, ali malo ko zna da ipak nije bio prvi junak kojeg je Volt Dizni nacrtao. Miki je bio zamena za Osvalda srećnog zeca, kojeg je Dizni zajedno sa Abom Ajverksom nacrtao za Univerzal studio. Međutim, izgubili su prava na Osvalda nakon svađe sa ovim studijom, pa je tako nastao svima dobro poznat simpatičan miš u crvenom šortsu, velikim žutim cipelama, i belim rukavicama. Prva Diznijeva ideja za Mikijevo ime je bila Mortimer, ali ga je supruga Lilijan savetovala da ipak mišu da zabavnije, kraće ime koje se lakše pamti.

 

 

 

Miki Maus je prvi crtani lik koji je dobio zvezdu na holivudskom Bulevaru slavnih, 18. novembra 1978. godine, na svoj 50. rođendan. Prema jednom istraživanju, više ljudi na svetu zna ko je Miki Maus, nego Deda Mraz. Još jedna zanimljiva priča govori o tome da se Volt Dizni jako plašio miševa, pa je zato nacrtao Mikija kao simpatično i zabavno stvorenje koje bi mu pomoglo da prevaziđe svoj strah. Kada mu je uručen jubilarni dvadeseti Oskar, Volt Dizni je izjavio : „Samo se nadam da nikada nećemo izgubiti iz vida jednu stvar… sve je počelo od miša“.

 

 

 

MAJČINSKA FIGURA U BAJKAMA

Možda ste primetili da skoro svi Diznijevi junaci odrastaju bez roditelja, uglavnom bez majke, Pepeljuga, Snežana, Aladin, Arijel, Bambi takođe ostaje bez majke, i još mnogi drugi. Da li je to slučajnost ili ipak iza ovoga stoji neka priča?

 

 

Voltovi roditelji, Flora i Elijas Dizni, jednom prilikom su se požalili sinu da kućni kotao ne radi dobro, te je on doveo ljude da otklone kvar. Međutim, kako ti ljudi nisu bili dovoljno stručni, taj kvar je postao samo gori i Flora se ugušila udisanjem ugljen-monoksida. Dizni nikada nije mogao da prežali ovaj tragičan događaj i smrt svoje majke, pa odatle i pretpostavka da je to razlog zbog kojeg i njegovi junaci u bajkama odrastaju bez majčinske figure.

 

 

 

DIZNILEND

Volt Dizni je dugo planirao izgradnju zabavnog parka kako bi zaposleni zajedno sa svojim porodicama mogli tu da provode svoje slobodno vreme, mesto na kome će i deca i odrasli podjednako uživati. 1940-ih, nakon posete zabavnog parka u Los Anđelesu sa ćerkama, došao je na ideju da otvori Miki Maus zabavni park, nešto što mi danas znamo kao Diznilend. Glavna ulica Diznilenda, prema nekim tvrdnjama, nastala je inspirisana farmom na kojoj je Dizni odrastao. Još kao mali počeo je da pokazuje interesovanje prema crtanju i slikanju. Najviše je voleo da crta životinje koje je viđao na farmi, a svoje prve crteže prodao je komšijama kada je imao samo 7 godina.

 

 

 

SUDBINA

Jedan od jako dobrih prijatelja Dizniju bio je Salvador Dali, naizgled potpuno drugačiji, ipak su delili neka zajednička interesovanja kao što su ljubav prema umetnosti, fantastičnim i nestvarnim elementima, pecanju… Iz ovog čudnog prijateljstva nastao je kratak animirani film Destino (Sudbina). Na žalost, za vreme njihovog života nisu uspeli da završe film, zbog loše finansijske situacije studija za vreme i nakon Drugog svetskog rata, ali pedeset godina kasnije, Voltov nećak Roj je pronašao ovaj film, i uz pomoć devedesetogodišnjeg Džona Henča, Dalijevog saradnika, i više od dvadeset animatora, uspeli su da završe ovo remek-delo. Film je bio nominovan za Oskara u kategoriji najbolji kratkometražni animirani film.

 

 

Ako nešto možeš da zamisliš, možeš to i da ostvariš“ – Volt Dizni

 

TEKST: TEODORA JOVANOVIĆ

Teodora Jovanović je studentkinja prve godine Novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu. Večiti optimista i sanjar, zaljubljenik u umetnost i psihologiju. Inspirišu je ljudi koji biraju da budu srećni.